Crvene linije

Nema dana da mi neko ne postavi pitanje šta su za sadašnju vlast crvene linije u vezi sa Kosovom i Metohijom. Svakom uvek dajem isti odgovor – nemam pojma. Kao što prezirem idiotsko pitanje – kako bi ti rešio pitanje Kosova i Metohije – jer to ni daleko pametniji od mene ne znaju, a nisu znali ni vekovima unazad mnogi vladari. Tako je i za crvene linije. Ko to zna šta su crvene linije. Danas je čitavom čovečanstvu važan teritorijalni integritet, bar nam to tako saopštavaju kada je Ukrajina u pitanju. Za teritorijalni integritet Srbije nisu mnogo marili. No, možda za koju deceniju pitanje teritorijalnog integriteta nikom neće biti važno. Danas, bar sa naše strane, kaže se da je ulazak Kosova i Metohije u UN nešto što je za nas crvena linija. Možda za koju godinu UN neće ni postojati, jer sve ide ka tome, pa će i ta crvena linija izbledeti. Kako god, suština ovog pisanija je da kada se raspravlja o velikim političkim temama, posebno od nacionalnog značaja, crvene linije ne postoje. Postoji samo beskrajno pomeranje istih napred ili unazad u zavisnosti ko je jači. Zato ćemo mi naše crvene linije podebljati samo ako budemo što snažniji, pre svega vojno i ekonomski. Tu se uvek setim one anegdote kada je Čerčil predlagao Staljinu da se u razgovore oko podele sveta posle Drugog svetskog rata uključi papa i kada ga je Staljin upitao koliko papa ima divizija pod sobom. Time je stavio do znanja ko vodi glavnu reč, bez obzira na to što Vatikan svakako i bez divizija ima strahovit politički uticaj, no ipak se znalo ko će da deli svet. To mu dođe kao naravoučenije da onaj ko ima silu iza sebe, ima i veće šanse za deblje crvene linije. Naše su danas svakako snažnije i deblje u odnosu na 2013. godinu kada nam je Briselski sporazum bio slamka spasa da kupimo vreme. Danas verujem da niko ne bi potpisao taj sporazum, ali u onom momentu kada nam je predočen to je bila jedina šansa da spasimo glavu i kupimo čitavu deceniju mira dok kud i kamo ojačamo. Tada su nam decidno tražili da priznamo nezavisnost Kosova, dok se danas taj zahtev ne postavlja, što je samo po sebi svakako napredak. No, kako Evropa klizi u ozbiljan sukob sa Rusijom i sada je sasvim jasno da će se rat preliti van teritorije Ukrajine, samim tim ona ne želi da ima kamičak u cipeli koji se zove Srbija. Taj kamičak mora da bude samleven, što bi se u prevodu reklo poslušan, jer rat ne trpi iskakanje. Više nikog ne zanima kakvo je mišljenje našeg javnog mnjenja, već ih zanima da li si na njihovoj strani ili nisi. Ukoliko izabereš da nisi, bićeš zgažen, a ako izabereš da jesi, onda će ona druga strana, koja nam je istinski i bratska, staviti do znanja da si joj postao neprijatelj. I kako onda da postaviš crvene linije? Ko si zapravo ti tako mali da postavljaš nekakve crvene linije? Nema crvenih linija, već mudrosti da sačuvaš u teškim vremenima glavu, jer bespotrebno junačenje nam ne donosi ništa osim pogibije. Mudri vladari u teškim momentima gledaju kako da im narod preživi. Samo ukoliko preživimo, imamo šansu da jednog dana probamo da vratimo ono što nam je oteto. Ukoliko nas zgaze i ako dodatno izginemo, nemojmo se nadati da ćemo ikada bilo šta vratiti.

Vratimo se na početak ovog pisanija i na odgovor o crvenim linijama. Dakle, pojma nemam šta su nam crvene linije, a iskreno meni lično crvena linija je da sačuvamo narod i zemlju, tj. svako od nas porodicu, od bilo kakvog sukoba i da sačekamo da oluja prođe. Posle kiše dođe duga, pa tako kada orkani i tornada završe svoj krvavi pohod dajte onda da vidimo ko će šta k sebi prigrliti. Samo preživeli imaju šansu da nešto ućare. To otprilike znači da razgovore u vezi Kosova i Metohije nikako ne smemo da napuštamo, već naprotiv. Mi moramo da ih iniciramo. Pregovaramo do beskonačnosti i ulažemo i poslednji atom snage da rat izbegnemo, taman i da nas najbrutalnije provociraju. Šiptari to inače rade kako bismo mi radikalno reagovali i tako ušli u sukob sa NATO. To nikako ne bismo smeli sebi da dopustimo. Eto, neka crvena linija bude puko preživljavanje, dok se svetski rat koji uveliko traje ne okonča. Bogu hvala da nas makar jednom zaobiđe.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista