Energetska trka i na Antarktiku

Ruski seizmički brod „Akademik Aleksandar Karpinski” drugo je plovilo koje uz blagoslov Kremlja plovi u energetskoj misiji svetskim morem, ovog puta s planom da se usidri u južnoafričkoj luci Kejptaun. I dok je „Akademik Čerski” svojevremeno prešao 22.000 nautičkih milja od Sibira do Baltika (da bi završio postavljanje cevi u međuvremenu miniranog „Severnog toka 2”), južnoafrički ekološki aktivisti i međunarodni posmatrači pitaju se nevoljno zašto zapravo „Akademik Aleksandar Karpinski” plovi, kako je najavljeno, na Antarktik.

U Kejptaunu, najjačoj političkoj bazi južnoafričke opozicije i jednoj od pet zvaničnih svetskih luka za isplovljavanje na Južni pol, otpor uplovljavanju „Akademika Aleksandra Karpinskog” više je nego opipljiv. „Ovde ste nepoželjni!” i „Ruke sa Antarktika!”, samo su neke od parola koje su demonstranti pronosili ispred sedišta lučkog grada nadomak Rta dobre nade.

Bitka vođena prošle jeseni – da megajahta „Nord” ruskog multimilijardera Alekseja Mordašova (pod sankcijama SAD i EU) ne uplovi u Kejptaun – bila je lakša. Nakon ogorčenog protivljenja političkih protivnika vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa, „Nord” je ploveći iz pravca Maldiva ka Kejptaunu odustao od najavljenog sidrenja ispred Stone planine.

S namerom posade „Akademika Aleksandra Karpinskog” da se nakon zaustavljanja u Kejptaunu uputi ka zapadnim regionima Antarktika, ka oblasti Vedelovog mora, stvari će za protivnike njegove misije biti možda nešto drugačije. Naime, Rusija je potpisnica „Povelje za Antarktik” (sačinjene davne 1959. godine) zajedno sa još 54 zemlje, od kojih 29 ima pravo odlučivanja, dok je 26 država posmatrača. Južnoafrička Republika je istovremeno jedina zemlja Crnog kontinenta sa pravom odlučivanja o sudbini Antarktika. Povelja se odnosi na dobrobit „jedinog kontinenta koji nema državnu upravu, parlament ili centralnu organizaciju koje donose zakonski obavezujuće odluke”, stoji na sajtu Sekretarijata te organizacije. Tim aktom je zabranjena bilo kakva komercijalna eksploatacija bilo kojih rudnih i drugih resursa na surovo ledenom terenu Antarktika.

„Akademik Aleksandar Karpinski” je vlasništvo firme iz Sankt Peterburga „Polarne pomorske istraživačke ekspedicije”, privatizovane podružnice državne firme „Rosgeo”, najveće ruske holding kompanije za istraživanje minerala. Ovaj brod već godinama, posebno nakon posete Vladimira Putina Pretoriji 2006. godine, često dolazi do Antarktika.

„Naša misija na Antarktiku čisto je naučna i ne prelazi standardne okvire nekomercijalne geologije. Pritom bi bilo nelogično da isključimo istraživanja nalazišta hidrougljenika. Uostalom, ne radimo ništa što drugi članovi povelje ne rade”, naveo je nedavno „Rosgeo”. Ruski Institut za istraživanja Arktika i Antarktika (AARI) objavio je prošlog februara da su zaokružena seizmička istraživanja Južnog pola, koja su obavili „Karpinski” i drugi sličan brod „Profesor Logačev”. I upravo tu leži mogući novi okidač globalne energetske bitke za nove resurse, ovog puta na Južnom polu.

Naime, kako navodi „Rosgeo”, na Antarktiku postoje nalazišta sa oko 500 milijardi barela nafte (rezerve Venecuele, koje se smatraju najvećima na svetu, procenjuju se na oko 300 milijardi barela). Ako je ova procena i približno tačna, onda predstojeća misija „Akademika Aleksandra Karpinskog” otvara pitanje: šta je predmet interesovanja njegovih „čisto naučnih” istraživanja na zapadu Antarktika. Gas? Zlato? Uranijum? Ili još nešto od retkih minerala i ruda za koje geolozi odavno znaju da postoje na Južnom polu?