Iza uplašenog srca kriju se odlične ideje

Današnja emisija „Metamorfoze” posvećena je reditelju Slobodanu Unkovskom, izuzetno značajnoj ličnosti za istoriju našeg savremenog pozorišta, koji je režirao nekoliko antologijskih predstava. On veruje da je u pozorištu kao i u ljubavi važno poverenje. Da su probe prostor slobode gde može da se izgovori, uradi ili komentariše sve, a najviše ono što na prvi pogled izgleda neadekvatno i nepotrebno. Iza stidljivih glagola i uplašenog srca se, kaže, veoma često kriju odlične ideje koje vape za svojom preciznom artikulacijom. Proces nastanka njegovih predstava je složen, dao mu je ime „Meduza metod”.

Rođen je i odrastao u Skoplju. Diplomirao je režiju 1971. na beogradskoj akademiji u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi master program iz pozorišne režije. Kao profesor i gostujući umetnik radio je na Harvardu i Bruklin koledžu, u Grčkom narodnom pozorištu u Atini.

Režirao je brojne predstave svuda po svetu, najviše u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Tu je realizovao nekoliko najznačajnijih predstava u svojoj karijeri, ali i u istoriji ovog pozorišta: „Hrvatski Faust” Slobodana Šnajdera, „Pozorišne iluzije” Pjera Korneja, „Bure baruta” Dejana Dukovskog, „Šine” Milene Marković, „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu” Biljane Srbljanović.

U dugogodišnjem pozorišnom radu Unkovski je režirao stotinak naslova, brojna su dela klasika poput Kalderona, Tomasa Mana, Euripida, Čehova, Šekspira, Goldonija, Strindberga, Brehta, Ibsena, Korneja, Molijera, ali tu je i više od 35 praizvedbi komada savremenih dramskih pisaca, među kojima je čak jedanaest drama Gorana Stefanovskog.

Na Sterijinom pozorju izvedeno je jedanaest predstava u njegovoj režiji, od čega je pet dobilo Sterijinu nagradu. Sa sarajevskog MESS-a ima tri nagrade, tu su i priznanja za najboljeg reditelja na „Gavelinim večerima”, „Bojan Stupica”, „Zlatni lovorov vijenac”...

Slobodan Unkovski veruje da pozorište ima prednost da postavi nepostavljena pitanja, nezgodna, zabranjena, nepristojna, zaboravljena... I koliko je spretnije i kreativnije u tome, toliko su predstave bolje i uzbudljivije.

Kroz predstave koje režira govori o nama danas, ali i o sebi, o svom vidljivom ili nevidljivom svetu.

Serijal „Metamorfoze” autorke Olivere Milošević posvećen je našim najznačajnijim pozorišnim umetnicima – piscima, rediteljima, glumcima, scenografima, kostimografima, kompozitorima... Svaka epizoda je o jednom umetniku i rađena je u neobičnoj, fragmentarnoj formi. Autorka snima intervju sa sagovornikom, a zatim montira kao monolog na zadate teme i bogato ilustruje insertima i fotografijama iz predstava, dajući sveobuhvatni umetnički i lični portret svakog stvaraoca.

– Serijal ima nameru da na neki način demistifikuje pozorište, predstavi način i proces, ideje i prakse stvaranja ove umetnosti. Svaka epizoda je i svojevrstan master klas vrhunskih stvaralaca i putokaz ka vrhuncima ove umetnosti – kazuje autorka i dodaje:

– To su vanserijske ličnosti, sa velikim i značajnim delima i priznanjima ne samo u sredinama u kojima stvaraju, već mnogo šire, u evropskim i svetskim okvirima. Ideja je da serijal bude ogledalo savremene pozorišne umetnosti i društvenih okolnosti u kojima ona nastaje. Zato se osim pozorišnih razmatraju i druge teme: kakav je svet u kojem živimo, šta u takvom svetu znače kultura i umetnost, šta danas znače pojmovi identitet, sloboda i sreća.

Ovo je treća sezona „Metamorfoze” u kojoj je 15 izuzetnih pozorišnih umetnika. Takav je i reditelj Slobodan Unkovski kojem je posvećena ova epizoda.