Arheološka šetnja Bačkom od praistorije do srednjeg veka

Subotica – Mada hiljadama godina udaljeni, naši preci ipak nisu bili toliko različiti od današnjeg čoveka. Mlada žena u daljini starog veka nosila je ogrlice, kosu nameštala šnalama i fino izrezbarenim češljićem od kosti, a pri dnu haljine imala je prišivene stotine raznobojnih perlica. Tako udešena naslikana je na zidu Gradskog muzeja, tik do skeleta koji pokazuje kako su je arheolozi pronašli i rekonstruisali njen izgled. Na interaktivnim panelima pored nalaze se kataloški podaci svih elemenata otkrivenih na lokalitetu, ali i šira priča o njegovom značaju.

Ovako je u potkrovlju Gradskog muzeja u Subotici udahnut život arheološkim artefaktima koji su sada, nakon deceniju i po, ponovo izloženi u stalnoj arheološkoj postavci. Autorka postavke je Neda Dimovski, arheolog i viši muzejski kustos, koja je stajala na čelu malog tima koji je raznim inovativnim načinima predstavio prošlost severnobačkog regiona od praistorije. Najstariji predmeti pronađeni su uz obalu jezera Ludaš i datiraju oko 7.000 godina pre n. e., a tu su i otkrića iz ranog srednjeg veka i Osmanlijskih osvajanja.

„Od 2008. godine i preseljenja muzeja u novu zgradu, prvi put imamo prostor opremljen za stalnu postavku arheološkog odeljenja. Nedovoljan je u odnosu na građu koju čuvamo, ali smo se potrudili da prikažemo, bar u centralnom delu, vremenski sled izlaganjem najkarakterističnijih nalaza iz različitih perioda ovdašnje prošlosti”, kaže Dimovski.

Postavka ima nekoliko težišnih tačaka. Centralna tema je istraživanje nekropola, postavka se bavi nakitom i nošnjom u različitim periodima. Prateći ovu nit, pažnja je posvećena i arheološkim istraživanjima, predstavljena je dokumentacija, dnevnik arheologa sa lokaliteta, te pažljivom posmatraču neće promaći i da se tokom decenija menjao način obrade arheološke građe. „Obradili smo šta zapravo predstavlja arheologija, šta znači istražiti lokalitet, i tu smo se nadovezali na temu da arheološki nalazi mogu doneti priču o prošlosti i mogu dati podatke o rekonstrukciji života u prošlosti, samo ukoliko su istraženi i dokumentovani na pravi način”, kaže Dimovski. Jedan manji deo bavi se keramikom, odnosno načinom ukrašavanja posuda od praistorije do srednjeg veka.

Dimovski kaže da je dodir sa publikom najvažniji na jednoj izložbi, i upravo za lak hod kroz milenijumima nagomilane artefakte i jasan odgovor na najčešće postavljeno pitanje: kako znate koji istorijski sloj je stariji, zadužena je bila dr Milena Grbić, arhitekta i docent na Građevinskom fakultetu u Subotici koja je kreirala i 3D arheološku jamu. „Eksponati su za mene bili nešto novo, i dosta se učilo o prostoru i načinu predstavljanja. Ideja je bila da sve ne deluje kao opšta gužva, posebno kod izlaganja malih predmeta i imala sam slobodu da u prezentaciji bude uključeno mnogo umetničkih elemenata. Upravo je 3D jama umetnički izraz konkretnog prostora, kao i vitrina sa armaturom, gde su se arheologija i arhitektura dobro povezale”, kaže dr Grbić.

Postavljanjem lutaka, odnosno likova na koje je raspoređen nakit i oprema koju su nosili naši preci, svako lako može da zamisli kako su sada artefakti, nekada izgledali na realnoj osobi.

Gradski muzej u Subotici godinama već neguje izložbe i postavke koje daju humanu dimenziju prošlosti. U prostoru koji nije prilagođen muzejskim postavkama i izložbama, pokušavaju da osmisle drugačiji i publici zanimljiv koncept.

„Namera nam je da napravimo stalne postavke, ali zbog veličine građe, one bi se povremeno menjale u tematskom delu. Naši posetioci često pitaju zašto nemamo postavku vezanu za istorijat grada, i sada smo krenuli od arheologije, koja jeste prvi korak ka daljem razvoju. Planiramo formiranje dela stalne etnološke postavke, nadam se da će stalnu postavku imati i istorijska zbirka, a da će muzeju ostati jedan prostor za izlaganje naših autorskih ili gostujućih izložbi”, kaže direktorka Aniko Baba Mihajlović.