Na jedinom mogućem putu

Grad Čačak postao je prva prestonica srpske kulture, a ove 2023. obeležava se i 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Pripreme programa obeležavanja ove godišnjice počele su još pre par godina, a kako se odvijaju, govori direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović” Branko Ćalović.

Na koji način će biti obeležen rođendan naše velike umetnice?

Promišljajući na koji način da se obeleži ta značajna godišnjica, okupili smo relevantne ustanove koje baštine delo Nadežde Petrović i zajedno došli do krovnog projekta. Tome je doprinelo i naše apliciranje 2021. godine na poziv Uneska, vezano za obeležavanje godišnjica uglednih ličnosti sa ciljem da im se da svetski značaj.

Nosilac celokupnog projekta je Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, on je u osnovi multidisciplinaran, baš kakva su bila i Nadeždina interesovanja i delanja, a podeljen je na dva nivoa – nacionalni/regionalni i međunarodni. Nosilac nacionalnog/regionalnog nivoa je Narodni muzej Srbije u Beogradu, a međunarodnog Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Narodni muzej Srbije priređuje veliku retrospektivnu izložbu autora prof. dr Lidije Merenik i prof. dr Igora Borozana, koju će pratiti obimna publikacija i premijerno će izložba biti priređena u Narodnom muzeju u februaru. Izložba će gostovati u relevantnim ustanovama iz regiona (MSURS Banjaluka, Galerija „Božidar Jakac” iz Kostanjevice na Krki, Slovenija), koje će svojim pratećim programima dati specifičan doprinos daljem proučavanju ličnosti i dela Nadežde Petrović. Izložba će u njenom rodnom Čačku biti otvorena od 11. oktobra, dana Nadeždinog rođenja do kraja godine. Prateći segment činiće specijalizovana izložba za slepe i slabovide osobe koju realizujemo u saradnji sa MSURS i Tiflološkim muzejom iz Zagreba.

Kada je reč o međunarodnom nivou ovog projekta Muzej savremene umetnosti priprema izložbu za Kulturni centar Srbije u Parizu. Ta izložba će se konkretno odnositi na Nadeždin boravak u Parizu (1910–1912), njen „Pariski period”, kada nastaju neka od remek-dela našeg slikarstva. Dokumentarna prezentacija o životu i radu Nadežde Petrović, koju realizuje Umetnička galerija „Nadežda Petrović” u Palati Uneska, predviđena je za kraj septembra.

Posebnu ekskluzivu predstavljaće premijerno izvođenje skulpture Olge Jevrić u prostoru. O kojoj skulpturi i o kojoj je tačno lokaciji reč?

Kao što je Nadežda na početku veka bila nosilac savremenih tokova i evropskog duha u umetnosti, tako je i Olga Jevrić, u burnom posleratnom periodu odigrala najznačajniju ulogu u otvaranju ka novim tokovima i osvojenim slobodama umetničkog jezika. Inicijativa, otpočela pre deset godina, da se u okviru programa „Memorijala Nadežde Petrović” u Čačku izvede i postavi skulptura akademika Olge Jevrić, usled nedostatka sredstava do sada odlagana, konačno će biti realizovana. Na prostoru pored Zapadne Morave, koji je izabran u konsultaciji sa umetnicom, biće postavljena skulptura „Raspon u tenziji”, a poseban kuriozitet je u tome što će to biti prva skulptura naše čuvene vajarke postavljena u javnom prostoru.

S kojim još programima galerija „Nadežda Petrović” u ovoj važnoj godini izlazi pred publiku?

Upravo za par dana otvaramo izložbenu sezonu gostujućom izložbom „Kolekcija kao ogledalo – srpski modernizam 1880–1950.” iz Galerije Matice srpske iz Novog Sada sa najreprezentativnijim radovima nacionalne umetnosti koji ukazuju na razvoj srpske moderne. Izložba je uvodni program projekta „Čačak, prestonica kulture 2023” i smatramo da je zapravo prava „poslastica” za ljubitelje umetnosti, ali sa ogromnim edukativnim aspektom.

Biće tu i izložbi za razne kategorije posetilaca. Najznačajnije su izložbe nagrađenih autora na „Memorijalu Nadežde Petrović” (Irena Lagator Pejović, Vladimir Perić Talent), ali bih takođe izdvojio izložbu „Čačak koga nema”, nazvanoj po jednoj slici Bogića Risimovića Risima, slikara iz Čačka čiju spomen-zbirku baštinimo. Tu je i, sada već, tradicionalna manifestacija „Sonjin septembar”, na kojoj predstavljamo dobitnike nagrade Sonja Savić na Festivalu „Alternative film&video”, koju dodeljuje naša galerija s obzirom na legatsku zaostavštinu Sonje Savić. Tu su još izložbe – Igora Bošnjaka, Milenka Savovića, potom redovan video i filmski program...

Kako je u lokalnoj sredini prihvaćen savremen koncept umetnosti koji neguje tim ove galerije?

Naša programska vertikala od koje sve kreće je „Memorijal Nadežde Petrović”. Na memorijalu čak dve nagrade koje se dodeljuju podrazumevaju samostalne izložbe laureata – Nagrada galerije i Nagrada publike. Samim tim naš program je koncipiran na aktuelnoj umetničkoj praksi. Naravno, događa se da ima nerazumevanja publike u lokalnoj sredini, pristup i poznavanje savremene umetnosti podrazumeva otvorenost za novo i drugačije ali i određenu edukaciju. Međutim, galeriji odnosno programskom timu uvek je primer neshvaćenosti Nadežde Petrović u njenom vremenu pokazatelj da se ne sme odustajati i ići linijom manjeg otpora. Angažovanost savremene umetnosti podrazumeva kontekst i koncept, umetnici bi po prirodi želeli da menjaju svet i često ima radikalnih poteza ne uvek prihvatljivih široj publici. Kontinuirano se mora raditi na edukaciji, vreme u kome je nastajalo „lepo slikarstvo” je prošlost.

Često čujemo komentare da su programi, pristup i načini realizacije daleko prevazišli lokalne okvire i da je galerija ustanova koja više priliči nekom većem gradskom centru, ali smatramo da je put koji smo odabrali jedino moguć.