Tone smeća u reci Drini kod Višegrada

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Tone smeća plutaju rekama u BiH, koje su nekad bile poznate po svojoj smaragdnoj boji i kristalnoj čistoći. Vesti poput ove svake godine, najčešće u doba kad reke nabujaju, pojave se u medijima kao upozorenje na nebrigu o prirodnim lepotama u zemljama u regiji.

Naime, koritom Drine plutaju tone smeća i otpada sve do brane kod Višegrada, gde se stvara veliko ostrvo od smeća. Predeli i tesnaci poznati po lepotama svake godine prerastaju u deponiju plastike, kesa, drvnih sortimenata, zarđalih bačvi, flaša, životinjskih leševa...

O problemu o kojem su ranije pisali i svetski mediji, poput Asošijeted presa, nedavno su izvestili i banjalučki mediji, navodeći da je i ove godine, kao i ranijih, deset hiljada kubika plastike i drveta doplutalo do akumulacionog jezera Hidroelektrane „Višegrad”. Radnici hidroelektrane svakodnevno izvlače stotine kilograma smeća iz vode i odvoze ga na višegradsku deponiju. Podsećaju da problem nije od juče i da se ponavlja više puta tokom godine.

„Čim padne jača kiša tone otpada slivaju se u jezero iz tri države: BiH, Srbije i Crne Gore. Otpad dolazi iz reke Lim, slivom iz pravca Goražda i Foče”, pojasnio je za „Nezavisne” Dejan Furtula iz Udruženja „Eko centar” iz Višegrada. Iz preduzeća „Hidroelektrana na Drini” rekli su da se u ovom jezeru godišnje nakupi između šest i osam hiljada kubika otpada. Objasnili su da imaju zaštitu kako smeće ne bi ugrozilo rad hidrocentrale.

Iz Opštine Višegrad kažu da se smeće izvlači i odvozi na deponiju i navode kako bi još veća ekološka katastrofa nastupila ako bi se taj otpad pustio nizvodno prema Bajinoj Bašti. Nadležni kažu da je oko osamdeset odsto tog otpada – drvo.

„BiH i druge zemlje zapadnog Balkana nisu učinile mnogo na izgradnji efikasnog sistema odlaganja smeća i zaštite životne sredine uprkos formalnom traženju ulaska u Evropsku uniju i usvajanju nekih zakona i propisa EU”, pisali su ranije svetski mediji baveći se ovim problemom.

Problem je zanemaren devedesetih godina prošlog veka, pa su sada razmere postale alarmantne jer dobar deo otpada završava na improvizovanim deponijama i u rekama. Kada poraste vodostaj, reke ponesu tone smeće sa svojih obala i iz njihovih pritoka u BiH, Srbiji i Crnoj Gori.

Reka Drina nije jedina koja se uzima kao neugledan primer. Slične slike neretko dolaze i sa reke Bosne, čiji je izvor u blizini Sarajeva.

Ronilački klub (RK) Bosna iz Sarajeva organizuje čišćenje reka, na primer Neretve, Drine, Bosne, Plive, kao i mnogih jezera. „Ogromne količine otpada skupljaju se uglavnom u jezerima pored hidrocentrala. Ljudi su očigledno shvatili kako im je reka kanta za smeće. Na obalama prave deponije, a iz tih deponija otpad kreće nizvodno”, rekli su ranije za „Politiku” iz RK Bosna.