Тоне смећа у реци Дрини код Вишеграда

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Тоне смећа плутају рекама у БиХ, које су некад биле познате по својој смарагдној боји и кристалној чистоћи. Вести попут ове сваке године, најчешће у доба кад реке набујају, појаве се у медијима као упозорење на небригу о природним лепотама у земљама у регији.

Наиме, коритом Дрине плутају тоне смећа и отпада све до бране код Вишеграда, где се ствара велико острво од смећа. Предели и теснаци познати по лепотама сваке године прерастају у депонију пластике, кеса, дрвних сортимената, зарђалих бачви, флаша, животињских лешева...

О проблему о којем су раније писали и светски медији, попут Асошијетед преса, недавно су известили и бањалучки медији, наводећи да је и ове године, као и ранијих, десет хиљада кубика пластике и дрвета доплутало до акумулационог језера Хидроелектране „Вишеград”. Радници хидроелектране свакодневно извлаче стотине килограма смећа из воде и одвозе га на вишеградску депонију. Подсећају да проблем није од јуче и да се понавља више пута током године.

„Чим падне јача киша тоне отпада сливају се у језеро из три државе: БиХ, Србије и Црне Горе. Отпад долази из реке Лим, сливом из правца Горажда и Фоче”, појаснио је за „Независне” Дејан Фуртула из Удружења „Еко центар” из Вишеграда. Из предузећа „Хидроелектрана на Дрини” рекли су да се у овом језеру годишње накупи између шест и осам хиљада кубика отпада. Објаснили су да имају заштиту како смеће не би угрозило рад хидроцентрале.

Из Општине Вишеград кажу да се смеће извлачи и одвози на депонију и наводе како би још већа еколошка катастрофа наступила ако би се тај отпад пустио низводно према Бајиној Башти. Надлежни кажу да је око осамдесет одсто тог отпада – дрво.

„БиХ и друге земље западног Балкана нису учиниле много на изградњи ефикасног система одлагања смећа и заштите животне средине упркос формалном тражењу уласка у Европску унију и усвајању неких закона и прописа ЕУ”, писали су раније светски медији бавећи се овим проблемом.

Проблем је занемарен деведесетих година прошлог века, па су сада размере постале алармантне јер добар део отпада завршава на импровизованим депонијама и у рекама. Када порасте водостај, реке понесу тоне смеће са својих обала и из њихових притока у БиХ, Србији и Црној Гори.

Река Дрина није једина која се узима као неугледан пример. Сличне слике неретко долазе и са реке Босне, чији је извор у близини Сарајева.

Ронилачки клуб (РК) Босна из Сарајева организује чишћење река, на пример Неретве, Дрине, Босне, Пливе, као и многих језера. „Огромне количине отпада скупљају се углавном у језерима поред хидроцентрала. Људи су очигледно схватили како им је река канта за смеће. На обалама праве депоније, а из тих депонија отпад креће низводно”, рекли су раније за „Политику” из РК Босна.