Rusija se ekonomski izvukla, mi slabimo s Evropom

Rusija je prošle godine imala privredni pad od oko 2,5 odsto, a za ovu godinu Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje rast od 0,3 procenta. I po oceni MMF-a njena ekonomija pokazala se otpornom na sankcije. Ruski predsednik rekao je u decembru, na godišnjem obraćanju, da su im predviđali pad od 15 do 20 odsto, a da je na kraju bio pomenutih 2,5 procenata. I drugi parametri nisu se „srozali”. Spoljna trgovina vratila se na nivo na kome je bila pre otpočinjanja rata u Ukrajini. Kompanije mnogih zapadnih zemalja nisu u potpunosti prekinule trgovinske veze sa Rusijom. Istraživanje švajcarskog univerziteta Sent Galen pokazalo je da je manje od devet odsto firmi koje imaju sedište u Evropskoj uniji ili u nekoj od zemalja Grupe 7 u potpunosti prestalo da posluje na teritoriji Ruske Federacije. Dodaje se da nedavno sprovedene analize ukazuju da je spoljnotrgovinska razmena sa susedima i saveznicima Rusije poput Turske, Kine, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije naglo porasla i da su te zemlje uspešno obezbedile Rusiji mnoge proizvode koje su zapadne zemlje pokušale da uskrate, kako bi kaznile Moskvu zbog invazije na Ukrajinu.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da su kratkoročni negativni efekti po rusku ekonomiju gotovo minimalni i da su SAD i Amerika uticaj sankcija potpuno pogrešno „postavile”.

„Kakav će uticaj sankcije i rat na dugi rok imati, u smislu nekog tehnološkog zaostajanja, videćemo. O tome može da se diskutuje. Ali neposredni šok koji se očekivao i koji je, prema najavama, trebalo da bude glavna smetnja i za režim u Kremlju i za vođenje rata, izostao je. Mnogo je veći negativni efekat po Evropu, pre svega Nemačku. Ekonomski pad Evropu je vratio na nivo pre kovida u 2019. godinu. Evropa je u potpunoj stagnaciji ili blizu recesije, bez izgleda da se to promeni. Za razliku od Rusije. I iz MMF-a navode da će Rusija imati rast, a ako oni to kažu moguće je da će biti i ozbiljniji od tih 0,3 odsto”, objašnjava Nikolić.

Dodaje da se pokazalo da ih sankcije neće odvratiti od namere intervencije u Ukrajini, a da im neće mnogo ni ekonomski nauditi. Podseća da se najveći deo udara na ekonomiju Rusije desio još 2014. godine, posle pripajanja Krima, i već je „apsorbovan” u njihovu privrednu strukturu. Oni su se prilagodili posle prvog kruga sankcija iz 2014. Tada je udar bio mnogo bolniji. Nakon toga se njihova ekonomija transformisala i prilagodila na drugačiji režim koji je, u neku ruku, pretpostavljao i budući razvoj događaja oko Ukrajine, napominje ovaj ekonomista.

U prošloj godini u prilog njihovoj ekonomiji išle su i prilike u energetskom sektoru, odnosno visoka cena energenata. Od značaja su i restriktivni kapitalni tokovi koje su oni primenili, jer je sprečen odliv kapitala. Od aprila do juna 2022. uveli su restrikcije na kapitalne transakcije da bi tokom leta to liberalizovali. Nikolić podseća da Rusija nema spoljni dug, nije zadužena. Kompanije koje su otišle kratkoročno nisu ostavile veliki „šok”. Ili su zamenjene njihovim brendovima ili je to ublaženo aktivnošću u nekim drugim sektorima. Mi to ne vidimo, ali je privredna aktivnost u odbrambenom sektoru mnogo veća i uticaj na BDP. Što se tiče spoljne trgovine, odnosno neisporučivanja neke robe Rusiji je to kompenzovano iz drugih izvora.

Srbija će nesumnjivo „pratiti” ekonomski pad Evrope, svog glavnog privrednog partnera i prema ocenama stručnjaka sledi nam tek minimalni rast od jedan ili 1,5 odsto.

„Kada se pogledaju najnoviji statistički podaci o industrijskoj proizvodnji vidimo da prerađivačka industrija trpi velike negativne efekte pada tražnje i svih problema koji su prisutni u evrozoni. Pozitivnu stopu naša industrija ima samo zahvaljujući rudarstvu i energetici, a ne zbog prerađivačkog sektora. On je međugodišnje posmatrano u minusu. Ako govorimo o izvorima rasta očekuje se da će poljoprivreda biti bolja. Videćemo šta će biti sa uslugama, standardom koji je u padu zbog visoke inflacije, građevinarstvom. Država mora da bude još efikasnija u pogledu izvršavanja kapitalnih projekata, da više radi na održavanju te aktivnosti, jer u 2022. građevinarstvo nije dalo doprinos rastu”, smatra Nikolić.

Na primedbu da je gotovo polovina prošlogodišnjih, inače, rekordnih, stranih direktnih investicija otišla u građevinarstvo, naš sagovornik kaže da je sama vrednost radova povećana zbog inflacije. Jedan objekat koji je pre nekoliko godina vredeo 100 miliona evra, sada košta 130 miliona evra. Priliv u sektoru ne mora za toliko da znači i prirast fizičke aktivnosti koja je bitna za realan rast BDP-a, odnosno dodate vrednosti.