Strast kreativnog stvaranja

Dok čitamo knjigu nemoguće je da ne pomislimo na njenog autora. Kakva je to osoba? Šta voli, kakvu muziku sluša, kako i gde piše? Ova pitanja postavljaju se piscima, uvek iznova. A odgovori bude maštu čitalaca i pomažu da, možda, bolje shvate i samo delo. Pretprošle godine pojavila se knjižica o tome kako pisci pišu. Dvadeset pisaca progovorilo je o tome kako nastaju njihove rečenice. Među njima našlo se i pet žena.

„Pisanje je proces koji je moguć jedino u senci, pisac jeste čovek iz senke i u toj senci treba da ostane.”Sanja Domazet

Sanja Domazet veruje da pisanje nema i ne može da ima drugog svedoka osim Boga koji sedi u sobi dok najveći od pisaca stvaraju i da u istu (sobu) ulazi i iz nje izlazi na prstima. Slaže se sa Virdžinijom Vulf koja kaže da sve što je ženi-piscu potrebno jesu sopstvena soba i godišnji prihod.

– Nažalost, mnoge žene-pisci danas nemaju ono o čemu Vulfova govori, ali pišu uprkos tome – dodaje Sanja.

Pitanje kako piše tesno je povezano s onim zbog čega piše:

– Pišem zato što je svet takav kakav jeste i zato što u ovom boravku između dva ništavila žudim da govori o toj tami o kojoj ne znamo ništa, a slutimo sve.

„Pišem iz svog unutrašnjeg moranja, zato što drugačije ne bih ni mogla, ni umela da živim.”Ljiljana Habjanović-Đurović

Ova književnicaveć četiri decenije ponavlja Dirasove reči: „Pisaću, ili ću umreti”. Srećna je i ispunjena dok piše, a u pauzama između dva romana nespokojna, nemirna i prazna. Dan započinje molitvom, zatim kuva čaj, pali mirisne sveće, bira muziku – nekada duhovnu, klasičnu ili srednjovekovnu srpsku. Tek kada završi ove male rituale počinje da piše i to radi svakodnevno, čak i subotom i nedeljom, pre i posle podne. Piše okružena knjigama, ikonama, figurama anđela i fotografijama:

– Moja radna sobaslika je čitavog mog sveta i života.

„Tema mi dođe niotkuda, poseti me nekad u onom intervalu između sna i buđenja kada sam prepuštena jutru ili kiši koja prska po prozoru.”Ljubica Arsić

Ljubica Arsić kaže da misli u slikama, a piše ležeći, grafitnom olovkom jer tako može da kontroliše tok pisanja. Muzika joj pomaže da dođe u posebno stanje emotivne koncentracije. Sluša napolitansku muziku, solo saksofon ili dobar bluz Bili Holidej. Smatra da pisac treba da nastavi da piše čak i kad mu ne ide:

– Pisac mora da bude srođen sa pisanjem. Čak i kada mu ne ide, treba da ga provocira i „čačka”.

„Opseda me jedna slika, jedna misao, jedna jedina rečenica i oko nje se mesecima stvara, kisne kvasac moje priče.”Mirjana Bobić-Mojsilović

Ona mrzi popodneva i zato piše noću, tačnije kuca jer nikada ništa ne zapisuje rukom – olovka joj služi da zakači kosu. Sobu naziva školjkom i jedino tu može da stvara, okružena svojim slikama. Muzika je obavezna:

– Muzika, to je moj jedini pravi ritual – džez, Šade, Šopen, Nora Džons.

Pisanje poredi sa zaljubljivanjem, ljubavlju, vezom i dodaje:

– Pisanje je za mene neka vrsta kreativne amnezije, isključenje, duga plovidba sa neizvesnom putanjom i krajem.

„Trudim se da ne pišem onda kada osetim poriv da pišem i čekam da želja postane toliko jaka da ubije sebe samu.”Mirjana Novaković

Mirjana Novaković veruje da kreativnost nije u vatri već u pepelu. Piše kad može, kad nije umorna i kad nema nikoga da joj smeta. Piše noću i preko vikenda, a danju i tokom sedmice misli o onome što će pisati. Voli da piše na putovanjimašto zahteva nošenje laptopa i diska s muzikom koja joj pomaže da isključi svet oko sebe:

– Promena, bez obzira na to da li je promena vazduha, predela, običaja, ritma, hrane ili svesti, uvek dobro dođe.

Piše kad je ravnodušna, ni srećna ni tužna – neuznemirena osećanjima. Piše „na nuli” jer jedino tako može da izrazi sve što je u minusu i/ili plusu.

----------------------------------------------------

Saveti Erike Džong

Knjigu „U postelji sa demonom” Erika Džong započela je da piše kao priručnik namenjen mladim i neiskusnim piscima. Prva verzija te knjige o spisateljstvu sadržala je sledeće savete:

1. Ispunite sebe verom, a ne cinizmom.

2. Budite dovoljno smeli da sanjate.

3. Ne razmišljajte o objavljivanju.

4. Pišite iz zadovoljstva.

5. Naterajte čitaoca da okrene sledeću stranicu.

6. Zaboravite na politiku (neka vaša istinska životna politika zrači iz teksta).

7. Zaboravite na intelekt.

8. Zaboravite na ego.

9. Budite početnik.

10. Prihvatite promenu.

11. Ne zavaravajte se pomišlju da su vam potrebna „izmenjena stanja svesti”.

12. Ne očekujte aplauz zbog toga što govorite istinu.

13. Koristite sva raspoloživa sredstva.

14. Zapamtite da je svaki dobar tekst zapravo i opasan tekst.

15. Otvorite vrata za seks (telesnost, fizički svet).

16. Zaboravite na kritičare.

17. Govorite lične, a ne svetske istine.

18. Budite čvrsto vezani za zemlju.

19. Budite divlji i neobuzdani.

20. Pišite za dete (u sebi i u drugima).

21. Nema pravila.

Ali kako pisanje može da odvuče,čak i iskusnog pisca, na sasvim drugu stranu od početne zamisli, tako je i ova knjiga na kraju ispala nešto sasvim drugo. Poznata američka spisateljica, koja je oduvek imala dar za „dizanje prašine”, roman prvenac „Strah od letenja” napisala je, prema njenim rečima, kad je bila „mlada i zelena”.I pored toga ovaj roman i posle više od trideset godina osvaja čitalačku publiku širom sveta.