Страст креативног стварања

Док читамо књигу немогуће је да не помислимо на њеног аутора. Каква је то особа? Шта воли, какву музику слуша, како и где пише? Ова питања постављају се писцима, увек изнова. А одговори буде машту читалаца и помажу да, можда, боље схвате и само дело. Претпрошле године појавила се књижица о томе како писци пишу. Двадесет писаца проговорило је о томе како настају њихове реченице. Међу њима нашло се и пет жена.

„Писање је процес који је могућ једино у сенци, писац јесте човек из сенке и у тој сенци треба да остане.”Сања Домазет

Сања Домазет верује да писање нема и не може да има другог сведока осим Бога који седи у соби док највећи од писаца стварају и да у исту (собу) улази и из ње излази на прстима. Слаже се са Вирџинијом Вулф која каже да све што је жени-писцу потребно јесу сопствена соба и годишњи приход.

– Нажалост, многе жене-писци данас немају оно о чему Вулфова говори, али пишу упркос томе – додаје Сања.

Питање како пишe тесно је повезано с оним због чега пишe:

– Пишем зато што је свет такав какав јесте и зато што у овом боравку између два ништавила жудим да говори о тој тами о којој не знамо ништа, а слутимо све.

„Пишем из свог унутрашњег морања, зато што другачије не бих ни могла, ни умела да живим.”Љиљана Хабјановић-Ђуровић

Ова књижевницавећ четири деценије понавља Дирасове речи: „Писаћу, или ћу умрети”. Срећна је и испуњена док пише, а у паузама између два романа неспокојна, немирна и празна. Дан започиње молитвом, затим кува чај, пали мирисне свеће, бира музику – некада духовну, класичну или средњовековну српску. Тек када заврши ове мале ритуале почиње да пише и то ради свакодневно, чак и суботом и недељом, пре и после подне. Пише окружена књигама, иконама, фигурама анђела и фотографијама:

– Моја радна собаслика је читавог мог света и живота.

„Тема ми дође ниоткуда, посети ме некад у оном интервалу између сна и буђења када сам препуштена јутру или киши која прска по прозору.”Љубица Арсић

Љубица Арсић каже да мисли у сликама, а пише лежећи, графитном оловком јер тако може да контролише ток писања. Музика јој помаже да дође у посебно стање емотивне концентрације. Слуша наполитанску музику, соло саксофон или добар блуз Били Холидеј. Сматра да писац треба да настави да пише чак и кад му не иде:

– Писац мора да буде срођен са писањем. Чак и када му не иде, треба да га провоцира и „чачка”.

„Опседа ме једна слика, једна мисао, једна једина реченица и око ње се месецима ствара, кисне квасац моје приче.”Мирјана Бобић-Мојсиловић

Она мрзи поподнева и зато пише ноћу, тачније куца јер никада ништа не записује руком – оловка јој служи да закачи косу. Собу назива шкољком и једино ту може да ствара, окружена својим сликама. Музика је обавезна:

– Музика, то је мој једини прави ритуал – џез, Шаде, Шопен, Нора Џонс.

Писање пореди са заљубљивањем, љубављу, везом и додаје:

– Писање је за мене нека врста креативне амнезије, искључење, дуга пловидба са неизвесном путањом и крајем.

„Трудим се да не пишем онда када осетим порив да пишем и чекам да жеља постане толико јака да убије себе саму.”Мирјана Новаковић

Мирјана Новаковић верује да креативност није у ватри већ у пепелу. Пише кад може, кад није уморна и кад нема никога да јој смета. Пише ноћу и преко викенда, а дању и током седмице мисли о ономе што ће писати. Воли да пише на путовањимашто захтева ношење лаптопа и диска с музиком која јој помаже да искључи свет око себе:

– Промена, без обзира на то да ли је промена ваздуха, предела, обичаја, ритма, хране или свести, увек добро дође.

Пише кад је равнодушна, ни срећна ни тужна – неузнемирена осећањима. Пише „на нули” јер једино тако може да изрази све што је у минусу и/или плусу.

----------------------------------------------------

Савети Ерике Џонг

Књигу „У постељи са демоном” Ерика Џонг започела је да пише као приручник намењен младим и неискусним писцима. Прва верзија те књиге о списатељству садржала је следеће савете:

1. Испуните себе вером, а не цинизмом.

2. Будите довољно смели да сањате.

3. Не размишљајте о објављивању.

4. Пишите из задовољства.

5. Натерајте читаоца да окрене следећу страницу.

6. Заборавите на политику (нека ваша истинска животна политика зрачи из текста).

7. Заборавите на интелект.

8. Заборавите на его.

9. Будите почетник.

10. Прихватите промену.

11. Не заваравајте се помишљу да су вам потребна „измењена стања свести”.

12. Не очекујте аплауз због тога што говорите истину.

13. Користите сва расположива средства.

14. Запамтите да је сваки добар текст заправо и опасан текст.

15. Отворите врата за секс (телесност, физички свет).

16. Заборавите на критичаре.

17. Говорите личне, а не светске истине.

18. Будите чврсто везани за земљу.

19. Будите дивљи и необуздани.

20. Пишите за дете (у себи и у другима).

21. Нема правила.

Али како писање може да одвуче,чак и искусног писца, на сасвим другу страну од почетне замисли, тако је и ова књига на крају испала нешто сасвим друго. Позната америчка списатељица, која је одувек имала дар за „дизање прашине”, роман првенац „Страх од летења” написала је, према њеним речима, кад је била „млада и зелена”.И поред тога овај роман и после више од тридесет година осваја читалачку публику широм света.