Zašto nema ćirilice na znacima u Crnoj Gori

Od našeg dopisnika

Podgorica – Od premijera u tehničkom mandatu Vlade Crne Gore Dritana Abazovića srpski narod zahteva da zaustavi diskriminaciju i kršenje ravnopravnosti upotrebe ćiriličnog pisma, zahtevajući da svojim autoritetom utiče „na striktno poštovanje ustavnih normi, posebno kada je reč o diskriminaciji i neravnopravnosti najznačajnijih identitetskih pitanja, ne samo srpskog naroda u Crnoj Gori”.

Samo dan pre toga Abazović je kazao da više „nema kršenja prava srpskog naroda, jer su oni sada ravnopravni i njihovi predstavnici se nalaze u vladi i na nekim značajnim mestima u javnim preduzećima, tako da toga više nema”. Ipak, najnovija istraživanja potvrdila su da je Srba svega 10 odsto u organima izvršne vlasti, sudstva, u tužilaštvima, prosveti, zdravstvu... Premijer je prevideo da je u njegovoj vladi, parlamentu, uopšte u državnim institucijama, ćirilično pismo „misaona imenica” iako je Ustavom propisano da je ravnopravno s latiničnim pismom, koje je „okitilo” sve institucije koje se smatraju za državne, a u obrazovnom sistemu sporadično je u upotrebi, zavisno od volje nastavnog kadra, što ne bi trebalo da bude volja pojedinca, već je to striktna zakonska, ustavna norma.

Abazović je zaboravio da ni u institucijama kulture, njihovim komisijama, upravnim odborima, žirijima nema nijednog Srbina, pa je i u najnovijim „odabirima” kadrova odstranjen skoro svaki Srbin. Zato se s razlogom pisci, slikari, muzičari, glumci... pitaju kako to da u proteklih 30 godina niko od njih koji se deklarišu kao Srbi nije dobio nijednu od četiri državne nagrade, ali ni status istaknutog stvaraoca. Na to pitanje premijer ne odgovara, dok obespravljeni i diskriminisani stvaraoci veruju da će pre poleteti „Dritanov satelit” nego što će neko od ustavnih prava pripasti, recimo, srpskom piscu.

Da poslenike ministarstva (poput kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića) ne zabrinjava kršenje ustavnih prava srpskog naroda najbolje govori činjenica da su prećutali ocenu zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore Siniše Bjekovića. On je konstatovao da je došlo do diskriminacije i kršenja upotrebe ćiriličnog pisma u slučaju obeležavanja  toponima na deonici auto-puta Smokovac–Mateševo i da se  „u cilju očuvanja ćiriličnog pisma, kao jednog od dva ravnopravna pisma, pristupi izmenama pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji kako bi se stvorili uslovi da se nazivi na saobraćajnim znakovima, osim na latiničnom pismu ispisuju i na ćiriličnom pismu”.

Umesto da poštuje Ustav Crne Gore, Ibrahimovićevo ministarstvo „podučava” Srbe i ombudsmana da je „reč o međunarodnom putu oznake E65 i da se natpisi na saobraćajnoj signalizaciji ispisuju na crnogorskom i engleskom jeziku te da je Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji predviđeno da se nazivi na saobraćajnim oznakama ispisuju latiničnim pismom”.

Zaštitnik je takođe naveo da je „ministarstvo kapitalnih investicija dužno dostaviti izveštaj o preuzetim merama i radnjama na izvršenju date preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja”, ali na to se čeka već mesecima.

Predsednik SNS-a Momčilo Vuksanović je upozorio zaštitnika da su „pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji pogrešno tumačene ustavne odredbe, odnosno da pravilnik nije usklađen sa Ustavom Crne Gore, koji u članu 13. razdvaja jezik i pismo kao dva različita pojma, te da je u prvom stavu istog člana navedeno da se službenim jezikom smatra crnogorski jezik, dok je u sledećem stavu propisano da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni”.

On zahteva od zaštitnika da pokrene postupak za utvrđivanje ustavnosti i zakonitosti ovog akta.