Skućili se i vojnici

Bivši i sadašnji pripadnici Vojske Srbije juče su, posle 18 godina čekanja da dobiju krov nad glavom koji ne prokišnjava i ne vodi se pod nazivom prinudni smeštaj, stali pred pragove svojih novih domova na Bežanijskoj kosi. Dragan Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, uručio je 45 ključeva novosagrađenih stanova koji mirišu na nov parket, sveže okrečene zidove i sa osunčanim terasama i obećao da će do kraja 2009. godine biti završeno više od 500 porodičnih domova namenjenih pripadnicima Vojske Srbije.

– Znam da je izgradnja stanova trebalo da bude završena pre više od 16 godina. Pričali su 2000. godine da je dodeljeno 1.500 domova a ja neke od tih ključeva sada uručujem. Nismo mi krivi ali se izvinjavam i čestitam budućim stanarima. Obećavam da ćemo do kraja godine završiti izgradnju preostalih stambenih objekta na Bežanijskoj kosi i da ćemo graditi nove, ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji – istakao je Šutanovac i dodao da će uskoro početi razmena viška vojnih nepokretnosti za stambeni prostor sa lokalnim samoupravama u Srbiji i Republičkom direkcijom za imovinu. On je najavio i intenziviranje razgovora o vojnoj imovini u Ulici Nemanjina 9, za koju je Vojska Srbije trebalo da dobije oko 800 stanova.

Do kraja 2008. godine još 110 sadašnjih i bivših vojnika trebalo bi da dobije ključeve kojima se nadaju gotovo dve decenije i da se konačno skuće sa svojim porodicama. Do kraja iduće godine snovi o krovu nad glavom i konačnim raskidom sa podstanarskim životom trebalo bi da se ostvare i za 394 porodice.

Dok oni čekaju, sugrađani koji su juče dobili ključeve za useljenje, nisu krili zadovoljstvo ali ni suze zbog konačnog rešavanja stambenog pitanja. Nestrpljenje da se napusti prinudni smeštaj i zakorači u svoje gnezdo nisu krila ni deca koja su još u toku ceremonije dodele ključeva iznosila stvari iz kombija.  

I dok je Ljiljana Pavlović, žena pukovnika Vidana Pavlovića, drhtala od sreće, pukovnik je uspeo da sabere misli i opiše kako izgleda kada se ostvari želja o tri i po sobe.

– Reći ću vam kako se osećam kada se uselimo i kada prvi put posle 17 godina prespavam u svom krevetu. Sada sam previše uzbuđen i jedva čekam da zakoračim u dom. Znam da postoji mogućnost otplate od 20 do 40 godina ali mi sada nije važno koliko dugo i kako ću ga otplaćivati – kaže pukovnik u penziji.

Stanovi na Bežanijskoj kosi počeli su da se grade sada već davne 1992. godine a radovi su više puta prekidani. U međuvremenu je u kraju preko noći niklo mnogo modernih kompleksa da bi tek krajem 2007. godine i na nedovršenim zidinama namenjenim vojsci, osim ptica koje su u njima pravile gnezda, konačno počeli dane da provode i građevinski radnici.