Istraživanje organizacije „Henri Džekson sosajati“ pokazalo da Srbi ne trpe pritiske

Ni po koju cenu anketirani su rekli da neće da Srbija uvede sankcije Rusiji, da uđe u NATO, ali ni da se odreknu tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom.

Protiv uvođenja sankcija Rusiji i usklađivanja sa EU po tom pitanju izjasnilo se 78,7 odsto građana Srbije, dok je za 12,1 odsto, pokazalo je istraživanje organizacije „Henri Džekson sosajati“.

Kako se navodi u ovom istraživanju, uprkos pritiscima iz EU na Srbiju, građani naše zemlje, njih 53,3 odsto, žele da ostanu neutralni u odnosu na sukob u Ukrajini. Da bi Srbija trebalo da podrži Rusiju smatra 35,8 odsto ispitanika, za podršku Ukrajini izjasnilo se 4,4 odsto, a bez odgovora je 6,5 odsto.

Posebno za istraživače je bilo interesantno šta bi građani Srbije uradili u slučaju primene sistema „štap/šargarepa“ iz EU.

Tako je postavljeno pitanje da li uvesti sankcije Rusiji ako EU uradi nešto od sledećeg:

1.Ako ubrza ulazak Srbije u EU: Protiv sankcija u tom slučaju je 80,7 odsto, za 6,4, neodlučno 14,7.

2.Ako Zapad obezbedi Srbiji značajnu finansijsku pomoć: Protiv 78,5, za 9,5, neodlučno 12

3.Ako Zapad prestane da pritiska Srbiju da prizna tzv. Kosovo: Protiv 74,3, za 13,6, neodlučno 12,1

Nisu ponuđene samo ove šargarepe, već slede i štapovi, ali su i tu rezultati „zapanjujući“.

1.Ako Zapad zapreti sankcijama Srbiji: Protiv sankcija Rusiji 69,9 odsto, za 17,4 odsto, neodlučno 12,6

2.Ako EU zapreti vraćanjem viza: Protiv 76,6, za sankcije 12,6, neodlučno 10,8

3.Ako EU zapreti ukidanjem fondova: Protiv 76, za12,4, neodlučno 11,7

4.Ako Zapad zapreti povlačenjem investicija: Protiv 72,7, za 15,1, neodlučno 12,3

5.Ako Zapad zapreti sankcijama srpskim sportistima: Protiv 78, za 8,9, neodlučno 13,2 odsto.

Pored toga, usledio je još jedan neočekivan rezultat. Naime, čak 52,3 odsto ispitanika u Srbiji smatra da Rusija nije kriva za sukob u Ukrajini, 32,9 smatra da jeste, a 14,9 je neodlučno. Sa druge strane, Ukrajinu za sukob krivi 66,3 odsto ispitanika u Srbiji, dok 13,9 odsto kaže da nije kriva. Najveći „uspeh“, ipak, u ovom segmentu ostvarili su SAD i NATO, za koje 82,4, odnosno 84,8 odsto ispitanika u Srbiji kaže da su krivi za sukob u Ukrajini.

Istraživači ove organizacije pitali su građane Srbije i kako bi se izjasnili da sutra bude održan referendum za ulazak naše zemlje u EU: definitivno protiv je 31,6 odsto, verovatno protiv 12,7, verovatno za ulazak 23 odsto, definitivno za ulazak 15,1, ne bi glasalo 7,1, dok ne zna 10,4 odsto.

Na potencijalnom referendumu za ulazak Srbije u NATO, ponovo „zapanjujući“ rezultat: Definitivno protiv je 63,4 odsto, verovatno protiv 15,7 odsto, verovatno za ulazak u NATO 5,1, a definitivno za ulazak - 1,2 odsto.

Kada je u pitanju oslanjanje na velike zemlje u međunarodnoj politici, 54,1 odsto ispitanika u Srbiji je da to bude Rusija, 22,6 EU, 1,2 SAD, 9,7 Kina, 0,6 Velika Britanija, 1,7 Francuska.

U istraživanju se zaključuje da bi restriktivne mere prema Srbiji mogle da naprave dva problema: Prvo, ne bi značile sigurno da bi Srbija uvela sankcije Rusiji, već bi možda, umesto toga, mogla još više da se distancira od EU; Drugo, čak i da Srbija uvede sankcije, građani Srbije bi se još više udaljili od Zapada.

Alternativni pristup - EU da uplati građanima novac

Ova organizacija zato predlaže „alternativni“ pristup: direktne novčane pomoći građanima Srbije zbog povećanih računa za energente, na njihove lične bankarske račune, kao i promena tona zapadnih zvaničnika u odnosu prema Srbiji, pozivajući ih da se ugledaju na ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovu posetu Hramu Svetog Save tokom boravka u Beogradu.

Inače, ova organizacija, čije je sedište u Londonu, kao jedan od glavnih ciljeva na svom sajtu navodi promovisanje „liberalne demokratije koja treba da bude primer celom svetu“ i „podrška snažnoj vojsci Velike Britanije, SAD, EU i drugih demokratskih sila“.