Dobro je redovno čitati „Politiku”

Vredi biti redovan čitalac „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na našem prostoru, jer drugačije ne bih imao zadovoljstvo da dobijem odgovor na svoje pitanje postavljeno pre više od četiri godine. Naime, sredinom 2018. objavljen je u rubrici Među nama moj prilog pod nazivom „Nestali Srbi drugih zakona”, u kojem sam se osvrnuo na objavljivanje monografija na stranim jezicima u kojima su sadržani biseri srpske usmene baštine Vuka Karadžića. Na predstavljanju tih monografija, ministar kulture je pomenuo i „tadašnje Srbe sva tri zakona”. U prilogu sam postavio pitanje da li se možda raspolaže podacima o tome koliko je, izraženo u procentima, sredinom 19. veka bilo Srba svakog od tri zakona.

Odgovor sam dobio ove godine, i to zahvaljujući listu „Politika”. Sredinom januara počeo je u ovom listu da izlazi feljton „Velika Srbija – Jugoslavija – masoni”. U trećem nastavku tog feljtona, u kojem se razmatra da li je Vuk Karadžić bio mason, moju pažnju je privukao Vukov tekst „Srbi svi i svuda”, napisan 1836. a štampan tek 1849. u Beču, kao deo knjige: „Kovčežić za istoriju, jezik i običaji Srba sva tri zakona”. Pošto je ukazao na krajeve i oblasti u kojima žive Srbi, Vuk je naveo da u njima ima pet miliona stanovnika koji govore jednim jezikom – srpskim, ali se razlikuju po veri. Za Vuka su postojali Srbi pravoslavne, katoličke i muhamedanske vere, tj. grčkog, rimskog i turskog zakona.

Podela pet miliona osoba koje govore jednim jezikom, to jest pet miliona Srba, po verskoj pripadnosti, po Vuku, je sledeća: tri miliona su bili grčkog zakona (pravoslavne vere). Od tog broja, milion je živeo u tadašnjoj Srbiji s Metohijom, milion u austrijskim državama (Banat, Bačka, Srem, Slavonija, Hrvatska, Dalmacija, Boka), a milion u Bosni, Hercegovini, Zeti i Crnoj Gori. Turskog zakona bilo je 1,3 miliona Srba (muhamedanske vere) i oni su živeli u Bosni, Hercegovini, Zeti. A 0,7 miliona bili su rimskog zakona (katoličke vere) i živeli su u austrijskim državama, Bosni, Hercegovini i nahiji barskoj.

Na osnovu ovih podataka mogu se sračunati i procenti iz mog pitanja: od pet miliona Srba, koliko je Vuk procenio da ih je bilo u njegovo vreme, 60 odsto je bilo grčkog zakona, 26 odsto turskog zakona, a 14 odsto rimskog zakona.

Valja uočiti da se to stanje, od pre otprilike 170 godina, bitno razlikuje od današnjeg, kada se ističe da su svi Srbi jednog zakona. Isto tako, na osnovu navedenog zapisa koji je ostavio Vuk, može se zaključiti da je u ono vreme na teritoriji ondašnje Srbije s Metohijom živelo samo 20 odsto ukupnog broja Srba, odnosno 33,3 odsto od tadašnjeg broja Srba grčkog zakona.

Ostaje mi na kraju da poželim da „Politika” nastavi da bude ozbiljan list i da daje smislen doprinos otvorenosti javnog prostora kod nas.

Aleksandar Blažek,
Beograd