Istorija se menja, a ljudska priroda ostaje ista

Drago mi je što je film „Vera” toplo primljen od strane bioskopske publike, ali je sada moje uzbuđenje još veće dok se prikazuje istoimena serija subotom i nedeljom na RTS 1 u 20.05 – kaže reditelj Nedeljko Kovačić koji potpisuje i istorijski serijal o Jovanki Broz.

Serija nudi ozbiljan i žanrovski moderan tretman manje poznate epizode iz prošlosti. Radnja obuhvata period neposredno pre i tokom Drugog svetskog rata kada 19-godišnja Vera Pešić dolazi iz Leskovca u Beograd i ubrzo postaje saradnica jugoslovenske, nemačke, francuske i engleske obaveštajne službe.

Uz glumicu Jovanu Stojiljković, u naslovnoj ulozi, u filmu igraju i Petar Zekavica, Viktor Savić, Nikola Kojo, Tihomir Stanić, Anita Mančić, Vuk Kostić, Aleksandar Srećković Kubura. Za razliku od filma, u seriju je uvedeno više novih likova.

Vi ste reditelj „Vere”, a scenario potpisujete sa suprugom Kristinom Đuković. Koje su vrline, a koje mane porodične manufakture?

– Puno je prednosti u tome jer zapravo možemo otvoreno međusobno da pretresamo ideje bez sujete i da jedno drugo nadopunjujemo. Svakako se tu briše granica između privatnog i poslovnog života, ali to, uglavnom, važi za sve ljude koji se bave ovim poslom.

Koja je bila vaša umetnička ideja vodilja?

– Pre svega da napravim zabavan film, odnosno seriju s kojom će publika moći lako da komunicira.

Privatno, volim priče iz istorije i zadovoljstvo mi je da pokušam da ih prenesem gledaocima na prijemčiv način. Da pokušam da istorijske ličnosti prikažem kao ljude od krvi i mesa. Istorija se menja, a ljudska priroda ostaje uvek ista.

Da li je bilo nečega što ste hteli da realizujete u ovom projektu, a niste uspeli?

– Rad na filmu ili seriji je, pre svega, kolektivni posao gde se u susretu sa različitim izazovima odustaje od prvobitnih i prihvataju se u hodu nova rešenja, što se najčešće pokaže i boljim od ranije zamišljenog. Ono što je važno, to je da smo mi kao ekipa na kraju svi zadovoljni, odnosno da smo dali najviše od sebe u datim okolnostima.

Kako gledate na to što se danas mnoge serije snimaju po stranim licencama. Da li u takvim serijama ima prostora za autorsku i rediteljsku kreativnost?

– Smatram da prostora za kreativnost uvek ima. To je legitiman produkcioni model koji je, očigledno, uspešan na tržištu, a pisci i reditelji imaju prostor da se izraze kroz lokalizaciju, odnosno ono što bi se nekad reklo „posrbljavanje” stranog sadržaja.

Kako komentarišete to što je snimljeno mnogo domaćih serija u poslednje tri godine...

– I u našoj zemlji su trendovi isti kao u svetu. Još pre pandemije virusa korona, nadolazeći trend striminga je doveo do isto tako rastuće potrebe za TV sadržajima. Gledaoci će uvek voleti domaće sadržaje i nadam se da će se ova naklonost nastaviti i u budućnosti. Ne samo zbog unapređenja infrastrukture domaće filmske industrije, već i zato što kvantitet neizbežno uvek dovede i do kvaliteta.

Da li su na pomolu novi projekti?

– Da. Trenutno smo u pripremama, sa istom produkcijom („GFC”) i sličnom autorskom ekipom, za realizaciju igrano-dokumentarnog serijala o Aleksandru Rankoviću (bliskom Titovom saradniku do 1966. godine) za RTS, koji će u deset epizoda biti neka vrsta druge sezone uspešne serije sličnog formata o Jovanki Broz. Takođe, u montaži se privodi kraju rad na dokumentarnom filmu o Živoradu Žiki Mitroviću, jednom od najznačajnijih reditelja u istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije – rekao je Nedeljko Kovačić.