Ruža – dar za životnu radost

Ona svađu gasi, a ljubav rasplamsava. Njeno ime je ruža. Postoji od kako je sveta i veka. A rođendan je zajedno sa svojim raznobojnim i raznovrsnim „sestrama” proslavila juče, 7. februara, koji je proglašen za Svetski dan ruža. To je bio povod da se bar jednom ružom obraduje draga osoba.

I dok su neki bili uvereni da je posredi „greška u kalendaru” jer nije moguće da nežni cvet obeležava svoj dan usred zime, cvećarka Milica Ranković ističe da ruži hladnoća prija.

– Kada se ruža stavi u vazu, obavezno je treba napojiti hladnom vodom. Trebalo bi dodati i nekoliko kockica leda. Čak možete i da je držite na terasi, ako želite da joj produžite život, a od koristi je ukoso rezanje stabljike jer tako lakše pije vodu – uverava aranžerka koja je studirala hortikulturu, pa je to znanje udružila sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa cvećem.

Crvena ruža je, kako tvrdi, „kraljica” jer se kupuje u svim prilikama. Oni koji još nisu upoznali „govor cveća” kažu da sa ovom bojom neće pogrešiti. A greške su, kako smatra cvećarka, velike jer žuta ruža nepravedno nosi simbol ljubomore, a malo je onih koji znaju da se ovom nežnom „čarobnicom” iskazuje poštovanje. Narandžasta je tajanstvena i zbog toga nema određeno značenje. Baš zbog toga što je reč o njihovoj jednostavnosti i jedinstvenosti, i roze, ljubičasta i niz drugih nijansi plene i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Rankovićeva otkriva i da maštoviti traže da im belu ružu oboji. To se čini prehrambenim bojama, zahtevno je i zanimljivo.

Cveće se ne kupuje često jer za to nije lako izdvojiti novac, ali čim ne znaju koji poklon da izaberu, mušterije se odlučuju za jednu ružu ili buket.

– Kod nas važi pravilo da se ruža kupuje u neparnom broju, a u Holandiji je uobičajeno da se u buketu nađe 12 ruža. U Italiji se umotavaju u fišek, a ja volim da ih pakujem u papir, svaki njen pupoljak posebno i „glavu uz glavu”. Pravi džentlmeni su tinejdžeri – priča Rankovićeva.

Mladi rado obraduju cvećem svoje školske drugarice, profesorke, majke, devojke...

– Verna mušterija je jedan devetnaestogodišnjak za koga pripremam aranžman od mnogobrojnih raznovrsnih ruža, pa i sa 1001 ružom – s osmehom ističe Milica, uverena da će kultura darovanja cveća da se neguje jer je i pandemija virusa korona utihnula, ali dolaze bolji dani, a i buđenje prirode je na pragu.

Da je i život „pupoljak” potvrđuje još jedan praznik – Međunarodni dan života. Obeležava se dve decenije, u prvoj nedelji februara. Iako bi trebalo da se svaki dan slavi život i razmišlja o njegovoj važnosti, izgleda da se usled čestih briga u životu „izgubimo” ili u svakodnevici zapetljamo. Psiholozi i antropolozi smatraju da samim tim što postojimo treba da smo zadovoljni i da se radujemo jer smo deo prirodnog ciklusa na planeti koji je i mnogo veći i značajniji od naših pojedinačnih života. Mnogi su na jučerašnji dan preispitivali svoje odluke. Stručnjaci smatraju da suštinu života čini i ljubav – prema partneru, porodici, bližnjima, prijateljima.

A filozofkinja Tanja Petrović ističe da u svakom danu živimo i za druge ljude.

– Mnogo se govori o tome da se okrenemo sebi, da osluškujemo svoje unutrašnje biće i potrebe, ali ta okrenutost sebi vodi u ćorsokak. Jer mi smo potpuni samo kad smo okrenuti ka drugima, kad sa njima saosećamo, kad im pomažemo i kada sa njima delimo dobro i loše. A kad se dobro udruži, ono pobeđuje prepreke. To se potvrđuje i u ovoj trenutnoj katastrofi koju je izazvao zemljotres u Turskoj. Ljudi se ujedinjuju da pomognu i to je ono najbolje u čoveku – kaže Petrovićeva i napominje da je to suština našeg bitisanja, umnožavanje dobrih dela. Mogu to biti i sitnice, zato i bez povoda, osmeh i ruža sigurno će obogatiti dan.