„Šarli ebdo” opet trguje tragedijom ili puca u centar

Bilo da je karikaturom ismevao tragediju i žrtve ili je prikazao nešto dublje, satirični francuski časopis „Šarli ebdo” opet je šokirao i rasplamsao globalni verbalni rat. Moć njegove olovke ovog puta se ustremila na razorni zemljotres u južnoj Turskoj i severozapadnoj Siriji u kojem je bilo na hiljade žrtava. Karikatura koju je list objavio na „Tviteru” kao ilustraciju dana prikazuje srušene i oštećene zgrade, prevrnuti automobil i brdo ruševina. U gornjem uglu ispisano je „Zemljotres u Turskoj”, a na dnu „Nije čak ni trebalo da se pošalju tenkovi”. Prvi je ilustraciju osudio Bosfor institut sa sedištem u Parizu, koji radi na jačanju prijateljstva između Turske i Francuske, nazivajući je sramnom, patetičnom i jadnom. Fransoa Burgat, politikolog francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja nazvao ju je sramotom. Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin poručio je članovima redakcije „Šarli ebdoa” na „Tviteru” da su moderni varvari i poželeo im da se utope u svom besu i mržnji.

Gnev, ne samo turske javnosti, koja je ovo protumačila kao ismevanje tragedije u ovoj zemlji, širi se internetom, gde korisnici zaključuju da satirični list u potrazi za kontroverzom ne poštuje ograničenja.

U manjini su oni koji sada kažu „Ja sam Šarli”, kao 2015, kad se svet, šokiran masakrom u pariskoj redakciji kad je ubijeno 12 članova redakcije, solidarisao sa časopisom. Dominira stav da je novi crtež grub, neukusan i da prevazilazi prihvaćeni prag pametnih šala i crnog humora. Pojedini se ipak pitaju šta je prihvaćeni prag i zašto nije jasno da se „šarlijevci” ne rugaju žrtvama, već surovo upiru prst na uzrok. Oni ovu karikaturu tumače malo drukčije. Smatraju da redakcija tragičnim događajem ukazuje na bezbednosnu krizu koja postoji i bez rata, na države koje ne ulažu napore da obezbede područja ugrožena zemljotresom. Na lažno moralisanje moćnika, koji slanjem oružja u Ukrajinu navodno brinu o životima običnog čoveka, a na drugoj strani igraju se životima, kao sada, kada Siriji zbog sankcija ne šalju pomoć. Po njihovom mišljenju, oni koji kritikuju satiru ne razumeju dublju poruku, a fokus usmeravaju na pogrešnu stranu.

Ipak, ko je u pravu u vrednovanju karikature i da li postoji samo jedno ispravno tumačenje? Da li su u pravu oni koji uzvraćaju časopisu objavljivanjem karikature na kojoj na rolni papira pored ve-ce šolje piše „Šarli Ebdo”?

Iste polemike izazvala je ilustracija ovog časopisa nakon zemljotresa u Italiji. Iako je ukazivao na propuste države u gradnji, zbog kojih je, po mišljenju mnogih, stradao narod, šokantni crtež poginulih u ruševinama prikazanih kao lazanje, dok je njihova krv prikazana kao paradajz sos za špagete, teško je bilo „svariti” i sagledati u tom smeru. Smatrajući da je više nego neumestan, italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano reagovao je na nezapamćen nediplomatski način predloživši članovima redakcije francuskog časopisa gde bi mogli da nabiju olovku.

„Mi smo plakali zbog njihovih mrtvih, a oni ismevaju naše”, rekao je tada Alfano podsetivši kako je Italija stala uz „Šarli” kada su njegovu redakciju napali ekstremisti u januaru 2015.

Reakcija je i sada ista: „Kad je redakcija doživela tragediju kružio je slogan ’I ja sam Šarli’. Sada dve zemlje prolaze kroz nezapamćenu tragediju, a vi ih ismevate”, stoji u većini komentara na društvenim mrežama. Cele porodice su stradale. Deca leže živa zatrpana ispod ruševina. Misli su s porodicama koje su izgubile najmilije, decu. Spekuliše se da ima 20.000 mrtvih. Strašno je i teško usmeriti se na to da „Šarli” ne ismeva žrtve.

Kad je u Italiji prošao prvi šok, postavilo se pitanje gradnje zgrada i pisalo se o tome da se zida kao da zemljotresa neće biti. U Italiji je potom pokrenuta istraga povodom tvrdnji da je novogradnja bila izuzetno loše sazidana i neotporna na potrese tla. Ipak je, kao i sada, dominirao stav da je „Šarlijeva” karikatura brutalna, da ima cilj da podstakne mržnju ismevanjem užasnih situacija i zloupotrebom slobode izražavanja, te da to nikome ne bi trebalo da bude normalno. Prošle su godine od kada je redakcija objavila karikaturu mrtvog Ajlana Kurdija, dečaka koji se udavio u moru. Dečak je prikazan kako leži u pesku iznad reklame „Mekdonaldsa”, uz potpis „Tako blizu cilja”. Sada je svima jasno da je „Šarli” tako uperio prst na Zapad, koji je, umesto da pomogne, sirijske izbeglice upoređivao s najezdom insekata i govorio da im je motiv dolaska banalan. Ta spoznaja nije izmenila stav da redakcija vešto trguje tragedijom. Humor ostaje sumnjiv, a satira je bila i ostala borba.