„Шарли ебдо” опет тргује трагедијом или пуца у центар

Било да је карикатуром исмевао трагедију и жртве или је приказао нешто дубље, сатирични француски часопис „Шарли ебдо” опет је шокирао и распламсао глобални вербални рат. Моћ његове оловке овог пута се устремила на разорни земљотрес у јужној Турској и северозападној Сирији у којем је било на хиљаде жртава. Карикатура коју је лист објавио на „Твитеру” као илустрацију дана приказује срушене и оштећене зграде, преврнути аутомобил и брдо рушевина. У горњем углу исписано је „Земљотрес у Турској”, а на дну „Није чак ни требало да се пошаљу тенкови”. Први је илустрацију осудио Босфор институт са седиштем у Паризу, који ради на јачању пријатељства између Турске и Француске, називајући је срамном, патетичном и јадном. Франсоа Бургат, политиколог француског националног центра за научна истраживања назвао ју је срамотом. Портпарол турског председника Ибрахим Калин поручио је члановима редакције „Шарли ебдоа” на „Твитеру” да су модерни варвари и пожелео им да се утопе у свом бесу и мржњи.

Гнев, не само турске јавности, која је ово протумачила као исмевање трагедије у овој земљи, шири се интернетом, где корисници закључују да сатирични лист у потрази за контроверзом не поштује ограничења.

У мањини су они који сада кажу „Ја сам Шарли”, као 2015, кад се свет, шокиран масакром у париској редакцији кад је убијено 12 чланова редакције, солидарисао са часописом. Доминира став да је нови цртеж груб, неукусан и да превазилази прихваћени праг паметних шала и црног хумора. Поједини се ипак питају шта је прихваћени праг и зашто није јасно да се „шарлијевци” не ругају жртвама, већ сурово упиру прст на узрок. Они ову карикатуру тумаче мало друкчије. Сматрају да редакција трагичним догађајем указује на безбедносну кризу која постоји и без рата, на државе које не улажу напоре да обезбеде подручја угрожена земљотресом. На лажно моралисање моћника, који слањем оружја у Украјину наводно брину о животима обичног човека, а на другој страни играју се животима, као сада, када Сирији због санкција не шаљу помоћ. По њиховом мишљењу, они који критикују сатиру не разумеју дубљу поруку, а фокус усмеравају на погрешну страну.

Ипак, ко је у праву у вредновању карикатуре и да ли постоји само једно исправно тумачење? Да ли су у праву они који узвраћају часопису објављивањем карикатуре на којој на ролни папира поред ве-це шоље пише „Шарли Ебдо”?

Исте полемике изазвала је илустрација овог часописа након земљотреса у Италији. Иако је указивао на пропусте државе у градњи, због којих је, по мишљењу многих, страдао народ, шокантни цртеж погинулих у рушевинама приказаних као лазање, док је њихова крв приказана као парадајз сос за шпагете, тешко је било „сварити” и сагледати у том смеру. Сматрајући да је више него неуместан, италијански министар унутрашњих послова Анђелино Алфано реаговао је на незапамћен недипломатски начин предложивши члановима редакције француског часописа где би могли да набију оловку.

„Ми смо плакали због њихових мртвих, а они исмевају наше”, рекао је тада Алфано подсетивши како је Италија стала уз „Шарли” када су његову редакцију напали екстремисти у јануару 2015.

Реакција је и сада иста: „Кад је редакција доживела трагедију кружио је слоган ’И ја сам Шарли’. Сада две земље пролазе кроз незапамћену трагедију, а ви их исмевате”, стоји у већини коментара на друштвеним мрежама. Целе породице су страдале. Деца леже жива затрпана испод рушевина. Мисли су с породицама које су изгубиле најмилије, децу. Спекулише се да има 20.000 мртвих. Страшно је и тешко усмерити се на то да „Шарли” не исмева жртве.

Кад је у Италији прошао први шок, поставило се питање градње зграда и писало се о томе да се зида као да земљотреса неће бити. У Италији је потом покренута истрага поводом тврдњи да је новоградња била изузетно лоше сазидана и неотпорна на потресе тла. Ипак је, као и сада, доминирао став да је „Шарлијева” карикатура брутална, да има циљ да подстакне мржњу исмевањем ужасних ситуација и злоупотребом слободе изражавања, те да то никоме не би требало да буде нормално. Прошле су године од када је редакција објавила карикатуру мртвог Ајлана Курдија, дечака који се удавио у мору. Дечак је приказан како лежи у песку изнад рекламе „Мекдоналдса”, уз потпис „Тако близу циља”. Сада је свима јасно да је „Шарли” тако уперио прст на Запад, који је, уместо да помогне, сиријске избеглице упоређивао с најездом инсеката и говорио да им је мотив доласка баналан. Та спознаја није изменила став да редакција вешто тргује трагедијом. Хумор остаје сумњив, а сатира је била и остала борба.