„Milosrdni anđeo” na Balkanu

Vest da Nemci šalju Ukrajini tenkove „leoparde” i bojevu municiju s osiromašenim uranijumom izazvala je žestoku reakciju Rusa, koji su podsetili Nemce na Drugi svetski rat i poraženu Guderijanovu pancer diviziju („tigar”) kod Moskve. Rusi smatraju da osiromašeni uranijum predstavlja prljavu nuklearnu bombu koja je nuklearna provokacija protiv Rusa. Nemci su ovo oružje već koristili, u sastavu NATO-a, u bombardovanju Srbije i Iraka.

Krajem marta 1999. godine iz Avijana je stigao „Milosrdni anđeo” (NATO) na Balkan i započeo bombardovanje Srbije narednih 80 dana. Dobar deo bačenih projektila imao je ugrađen penetrator od osiromašenog uranijuma (U-238). Prema vojnim i civilnim stručnjacima na Srbiju je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma (186 GBq) najvećim delom na Kosmet i Pčinjski okrug, gde je bila najveća koncentracija oklopnih jedinica srpske vojske. Po jednom stanovniku u desetomilionskoj državi (Srbija i Crna Gora) bačeno je 18.600 bekerela, a dozvoljena doza na godišnjem nivou je 80 bekerela, u pijaćoj vodi.

Uranijum (U-238) je prirodni element koji se nalazi na poslednjem mestu u Mendeljejevom sistemu elemenata. Ima najvišu specifičnu težinu, zbog čega je pogodan za probijanje tvrdih prepreka (čelik, beton, kamen). Pri sudaru s tvrdom preprekom penetrator sagoreva, budući da ima nisku tačku topljenja. Stvaraju se oksidi uranijuma u vidu radioaktivne prašine dimenzija od jedan do pet mikrometara. Ovu prašinu vertikalne vazdušne struje odnose u više slojeve atmosfere, gde se formiraju radioaktivni oblaci koje horizontalne struje (vetrovi) raznose na velika rastojanja, u našem slučaju – po celom Balkanskom poluostrvu. U prašini osiromašenog uranijuma nalazile su se i čestice posturanijumovskog visokoradiotoksičnog radionuklida plutonijuma – 239. Ova radioaktivna prašina danima pada na zemlju, dospeva u površinske vode, biljke i domaće i divlje životinje. Čovek je u ovakvom životnom miljeu u situaciji da konzumira ovaj radioaktivni materijal disajnim i digestivnim putevima i preko krvotoka radioaktivni materijal dospeva do svake ćelije. Trećina uranijumovih oksida je rastvorljiva u vodi, dok su dve trećine nerastvorljive.

Kao što je poznato U-238 ima vreme poluraspada 4,5 milijardi godina. Pri njegovoj dezintegraciji oslobađaju se alfa čestice relativno niskog intenziteta, ali poseduju relativno veliku energiju – 5 MeV i prolaskom kroz materijalni medijum vrše jonizaciju, preko koje se uništava biološki sistem. Biološko vreme poluraspada u vodi rastvorljivih uranijumovih oksida kreće se od 10 do 24 sata, dakle uneti radioaktivni materijal biva eliminisan iz organizma preko urotrakta za pet do 10 dana. Biološko vreme poluraspada u vodi nerastvorljivih uranijumovih oksida, koji su deponovani u koštanom tkivu, kreće se od 10 do 20 godina.

Uranijum (U-238) indukuje kancerogenezu, čiji latentni period se kreće od pet do 10 godina za sistemska maligna oboljenja (C81-C96) i od 10 do 20 godina za solidne maligne tumore (koji čine 95 odsto svih tumora). Doza zračenja i efekat nalaze se u stohastičkom odnosu, dakle ne postoji prah doza, već svaka, i najmanja doza, može indukovati kancerogenezu. Uranijum (U-238) vrši mutaciju genoma ćelija gonada, što dovodi do rađanja potomaka s psihofizičkim malformacijama.

Međunarodna agencija za istraživanje raka periodično objavljuje spisak kancerogenih agenasa. Poslednja objavljena lista imala je 116 kancerogenih agenasa. Na 98. mestu nalazili su se radionuklidi koji emituju alfa-čestice. Dakle, U-238 je kao alfa-emiter kancerogeni agens.

Mi smo istraživali uticaj osiromašenog uranijuma na pojavu malignih tumora u centralnoj Srbiji, prateći stope incidencije i mortaliteta sistemskih malignih tumora (5,5 miliona stanovnika). Stopa incidencije na kraju latentnog perioda (2009. godine) bila je za 91,2 odsto veća u odnosu na stopu incidencije na početku latentnog perioda (2001), a stopa mortaliteta na kraju latentnog perioda (2009) bila je za 148 odsto veća u odnosu na stopu mortaliteta na početku latentnog perioda (2001).

U oba slučaja reč je o statistički visokosignifikantnim povećanjima i jedne i druge stope sistemskih malignih oboljenja u Centralnoj Srbiji, što je, po našem mišljenju, „zasluga” „Milosrdnog anđela”.

Za dve decenije (od 1999. do 2019.) u Srbiji (bez Kosmeta) otkriveno je 700.000 slučajeva malignih tumora svih lokalizacija i kod oba pola. Osiromašeni uranijum odgovoran je za 70.000 slučajeva, što predstavlja genocid sui generis. (V. Jovanović, S. Petković, S. Čikarić: „Zločin u ratu – genocid u miru”, Društvo Srbije za borbu protiv raka, Službeni glasnik, Beograd, 2012)

Prof. dr Slobodan Čikarić,
radiolog-onkolog u penziji