Tek započeta nuklearka „Akuju” nije oštećena

Nema opasnosti od štetnih posledica zemljotresa u Turskoj i Siriji na tamošnju nuklearnu elektranu. Razumljivo je da posle takvih razornih potresa mnogi pomisle na oštećenje reaktora ili kontrolnih sistema, mada se pri gradnji nuklearki po pravilu vodi računa da one budu projektovane tako da mogu da izdrže zemljotrese i da budu locirane na područjima sa manjim rizikom od podrhtavanja tla.

Slađan Velinov, direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, i dr Đorđe Lazarević, stručni konsultant za nuklearnu energetiku, svakako su dobri sagovornici na tu temu.

– Primera radi, u Francuskoj su nuklearne elektrane projektovane da izdrže zemljotres dvostruko jači od hiljadugodišnjeg događaja izračunatog za svaku lokaciju. Ipak, procenjuje se da, širom sveta, 20 procenata nuklearnih reaktora radi u oblastima sa značajnim seizmičkim aktivnostima. Zato je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izradila Vodič o sigurnosti za seizmičke rizike za nuklearne elektrane, a prilikom planiranja izgradnje nuklearne elektrane koriste se različiti sistemi, uključujući široko prihvaćenu Probabilističku procenu seizmičkog hazarda. Podnosilac zahteva za dobijanje dozvole za izgradnju nuklearne elektrane mora da pruži detaljne procene najtežih spoljašnjih događaja u koje spadaju i zemljotresi, a koji bi mogli da se dogode tokom životnog veka elektrane – ističe Slađan Velinov.

Ipak, pre nego što se podsetimo nekih konkretnih primera nuklearki u svetu, pitamo naše sagovornike o konkretnom uticaju razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji na atomsku centralu.

– Budući da je u izgradnji nuklearna elektrana „Akuju” u Turskoj, koju je početkom nedelje pogodio zemljotres 7,8 Rihterove skale, u ovom trenutku je moglo da dođe samo do štete na građevinskim konstrukcijama, dizalicama, opremi i sličnom. Inače, projektovana nuklearna elektrana „Akuju” je ruskog dizajna, najnovije generacije sa karakteristikama koje uključuju veću seizmičku robusnost, sa kombinacijom aktivnih i pasivnih sigurnosnih sistema u slučaju vanrednog događaja i sa posebnom vatrostalnom posudom (hvatač jezgra) u slučaju da dođe do topljenja nuklearnog jezgra – kaže dr Đorđe Lazarević.

S obzirom na to da je u slučaju eventualne nesreće najvažnije da ne bude posledica po ljude i okolinu ili da one budu sveden na minimum, iskustva iz Japana, zbog čestih pomeranja tla u toj ostrvskoj zemlji, vrlo su korisna.

– Japanske nuklearne elektrane su projektovane da izdrže određene intenzitete zemljotresa i za tu namenu opremljene su seizmičkim detektorima. Za zemljotrese za koje se razumno može očekivati da će se desiti na lokaciji nuklearne elektrane, u slučaju da detektori registruju kretanje tla na zadatom nivou, aktiviraju se sistemi za automatsko dovođenje elektrane do trenutnog sigurnog gašenja. U praksi se ovi sistemi aktiviraju na nižim nivoima, iako bi reaktori na nuklearnim elektranama mogli da nastave siguran rad tokom zemljotresa – napominje direktor Velinov.

– U slučaju većih tektonskih pomeranja tla u regionu nuklearne elektrane, što je retkost, elektrana poseduje sigurnosne sisteme za efikasno gašenje reaktora bez oslobađanja radioaktivnosti. Konkretno, reaktorski sud, kontrolne šipke i reaktorsko jezgro sa gorivom neće pretrpeti nikakva oštećenja. U martu 2011, jedanaest operativnih nuklearnih blokova se automatski isključilo tokom velikog zemljotresa u istočnom Japanu. Na tri bloka u nuklearnoj elektrani „Fukušima” je kasnije došlo do nuklearne nesreće zbog morskog talasa, cunamija, visine 15 metara – podseća konsultant dr Đorđe Lazarević.

Razgovor sa stručnjacima uvek je prilika za podsećanje na stara iskustva i detaljna tumačenja, ali neki načelni zaključak naših sagovornika je da su u SAD i u Evropi nuklearni reaktori i zapadnog i ruskog dizajna u prošlosti bili izloženi velikim seizmičkim aktivnostima bez pretrpljenih oštećenja.

– Kalifornijski nuklearni reaktori u gradu San Onofre nastavili su da rade normalno tokom zemljotresa jačine 6,6 stepeni Rihterove skale 1994. godine, iako je epicentar bio na nešto više od 100 kilometara od elektrane. Zemljotres jačine 6,9 stepeni Rihterove skale u severozapadnoj Jermeniji 1988. godine rezultirao je smrću najmanje 25.000 ljudi, a osetio se u jermenskoj nuklearnoj elektrani sa dva bloka koja se nalazi otprilike 75 kilometara južno od epicentra. Oba bloka sa nuklearnim reaktorima sovjetskog dizajna radila su normalno i nije prijavljena šteta. Ovo je bila prva ruska nuklearna elektrana posebno prilagođena za seizmička područja, a počela je da radi 1976 – navodi direktor Slađan Velinov. Ne zaboravljajući da podseti i da zemljotres jačine 7,9 koji je pogodio jugozapadnu provinciju Sečuan u centralnoj Kini 2008. godine nije oštetio ništa na obližnjim vojnim nuklearnim objektima.