Kada glumci kažu „Ne!”

Često filmske kompanije ne znaju šta je dosta u večitoj jurnjavi za zaradom. Naročito kada je reč o snimanju nastavaka filmova koji su dobro prošli na blagajnama. Nekada im se takvi poduhvati isplate, nekada ne. Nekada glumci iz prvog nastavka odluče da ne glume u drugom. Neki donesu dobru odluku, neki ne.

Takav je bio slučaj sa Kejti Holms koja je tumačila ulogu Rejčel Doz u filmu „Betmen počinje”. Ovaj film je imao budžet od 150, a zaradio je 373 miliona dolara. Tri godine kasnije, Kristofer Nolan je odlučio da snimi nastavak planirajući da uradi trilogiju i studio je uložio 35 miliona dolara više nego u prvi nastavak.

Ali, Kejt u tom nastavku nije želela da glumi iako je priznala da je uživala sarađujući sa rediteljem Kristoferom Nolanom. Procenila je, međutim, da će joj saradnja sa Dajanom Kiton u filmu „Luda lova” biti isplativija. Nažalost, nije.

Čini se da je glumica ubrzo požalila zbog svoje odluke jer je „Mračni vitez” na blagajnama prikupio više od milijardu dolara, dok je film „Luda lova” zaradio tričavih dvadeset miliona.

Božićna komedija „Vilenjak” postala je hit na blagajnama. Troškovi od 225 u odnosu na budžet od 33 miliona dolara bukvalno su primorali studio da razgovara o nastavku iako su svi znali da je „Vilenjak” film koji ne bi trebalo da ima drugi deo. Kao kada je reč o filmovima „Zelena milja” ili „Zelena knjiga” kojima nastavci nisu potrebni jer je velika verovatnoća da neće moći da ponove uspeh originalnog ostvarenja.

Glavni glumac Vil Ferel bio je od onih koji su shvatili da drugi deo filma čeka ili neuspeh ili ravnodušan prijem kod publike. Možda nije naodmet odati počast studiju koji je, nakon što je Vil odbio da glumi, odlučio da ne snima nastavak bez njega.

Ko voli Džima Kerija sigurno je uživao u filmu „Maska” u kojem je on tumačio ulogu Stenlija Ipkinsa, stidljivog bankarskog službenika čiji se život menja kada otkrije drevnu masku sa magičnim moćima. Film je imao budžet od 23, a zaradio 351 milion dolara. Keri je, međutim, odbio da glumi u nastavku što producentske kuće „Nju lajn sinema” i „Vorner bros” nije sprečilo da snime nastavak. I naprave jedan od najgorih filmova u istoriji Holivuda.

Vil Smit se više puta suočio sa teškim dilemama kada je morao da izabere između dve ponuđene uloge. Najpoznatija je bila ona kada je mogao da preuzme ulogu Nea u „Matriksu”, ali je on izabrao film „Divlji divlji Zapad” koji je propao, dok je „Matriks” postao kultni film.

Još jedan zanimljiv izbor bio je pred Vilom kada mu je ponuđeno da glumi i u nastavku „Dana nezavisnosti” i u filmu „Odred otpisanih”. Istini za volju, izbor je bio prilično težak jer ni jedan od ova dva filma nije ulivao poverenje, pa je Smit odlučio da bira manje od dva zla i na kraju se usudio da igra Dedšota. Ovaj put, nije pogrešio.

Arnold Švarceneger nije od onih koji pažljivo proučavaju ulogu i scenario pre nego što odluče da li će da prihvate ponudu. Obično ga vode dva principa – veličina uloge i cifra koju mu nude. Kada mu je ponuđeno da glumi u nastavku „Predatora”, odbio je. Neki nagađaju da mu se nije svidelo što je mesto radnje izmešteno iz džungle u grad. Drugi veruju da je razlog bio mali honorar. Bilo kako bilo, film na blagajnama nije prošao ni približno dobro kao prvi deo, pa slavni glumac nije morao da se sekira zbog svoje odluke. Švarcenegeru je ponuđeno da glumi u ovoj franšizi i u nastavku iz 2018. godine, ali je on tek tu ponudu odbio jer je njegova uloga bila mala.