Nova iranska raskršća
Pre 44 godine ostavio sam Iran na početku stvaranja sasvim jedinstvenog sistema vladavine kakav ne poznaju ni svet ni 14 vekova istorije islama: republikanskog uređenja ubačenog u čvrst ram teokratije. Iran slavi „deset dana zore”, period od 1. februara, kada se vođa islamske revolucije ajatolah Ruholah Homeini vratio u Teheran posle 14 godina egzila u Iraku i Francuskoj, do 11. februara, kada je Radio revolucije zvanično objavio pobedu.
Islamska revolucija oborila je posle meseci krvavih uličnih sukoba po Teheranu 2.500 godina staro persijsko carstvo i šah-in-šaha Rezu Pahlavija, ali je tada bilo teško prepoznati prave političke, prostorne i vremenske magnitude događaja za koji će se ispostaviti da je jedno od obeležja 20. veka.
U jedinoj šiitskoj državi sveta islam je sveprisutan: od zvaničnog naziva zemlje do njenog grba, čiji je središnji simbol Alahovo ime kaligrafski stilizovano u obliku lale. Prisutna je i revolucija: od novih tumačenja Kserksovog i Darijevog carstva do brisanja svakog podsećanja na sekularnu, prozapadnu šahovu monarhiju.
Najprisutniji su portreti suvonjavog starca crnih veđa, askete bele brade pod crnim turbanom, Homeinija, i njegovog naslednika na mestu vrhovnog vođe, velikog ajatolaha Sajed Ali Hamneija. Njihove slike su po uredima, kasarnama, sudovima, univerzitetima, bolnicama, trgovima, bazarima, obdaništima.
Teokratija se i dalje ne odriče ambicije da, ako treba i silom, život svojih 87 miliona stanovnika uređuje u skladu sa striktnim uvažavanjem islama i njegovih zakona, šarije.
Studenti koji su okupirali američku ambasadu i držali taoce 444 dana ustupaju mesto generaciji mladih koja, posebno po gradovima, unosi novu dinamiku u politički i ekonomski život i traži nove prostore društvenih sloboda.
Nekadašnji monolit podelio se na konzervativno i reformatorsko krilo.
Prvi, čiji su simboli ajatolasi, mule, Revolucionarna garda i paravojna milicija „basidža”, protive se promenama i otvaranju prema svetu, posebno zapadnom. Drugi, ne dovodeći u pitanje osnovne postulate revolucije, žele popuštanje političkih stega, društvo reformisane privrede koje mladima daje priliku, bore se protiv korupcije koja odnosi znatne delove prihoda od nafte.
Sučeljavanja ova dva koncepta izvodila su ljude na ulice: 2009, pod otužbom za krađu glasova na predsedničkim izborima, izbila je „Zelena revolucija”, najveći protest od 1979. Deset godina kasnije, masovne demonstracije imale su za povod pogoršanu ekonomsku situaciju i opšte osiromašenje. Od septembra 2022. Iran je potresao još jedan cunami izazvan zahtevima devojaka i žena da se ukine obaveza nošenja hidžaba.
Sada će se na propovedima u džamijama čitati citati iz Kurana i slušati o uspesima revolucije u zemlji Arijevaca, prostranoj koliko Britanija, Francuska, Španija i Nemačka zajedno. Homeini ne samo da je izmenio Iran, već je pokrenuo globalne promene.
Šahov Iran bio je najjače američko utvrđenje na potezu od Japana do Izraela, a četiri decenije revolucije, propraćene ambicijama okupljanja šiita po Bliskom istoku, stvorile su mnoge neprijatelje. Džordž V. Buš ubacio je Iran u „osovinu zla”, ali Islamska Republika uspela je da se nametne kao regionalna sila.
Neki principi su napušteni. Zemlja koja je pre 44 godine optuživala „veliku i malu sotonu” – američki imperijalizam i sovjetski komunizam – napušta koncept „ni zapad ni istok” i okreće se Rusiji i Kini. Moskva je samo u poslednjih 15 meseci investirala 2,7 milijardi dolara u iranske naftne projekte.
Oglašavaće se sada sirene iz fabrika, vozova i sa brodova da bi podsetile kako je uprkos decenijama pod sankcijama Iran ovladao nuklearnim i kosmičkim tehnologijama, ali stanje privrede nikako se ne uklapa u svečanosti.
Ekonomske nedaće nisu posebno nove, ali su se ozbiljno uvećale od kada je Donald Tramp 2018. jednostrano raskinuo nuklearni sporazum i Iranu zaveo sankcije u naftnom i bankarskom sektoru. Rijal je u slobodnom padu. Inflacija je prešla 50 procenata i najviša je posle nekoliko decenija. Cene hrane skočile su za 70 odsto. Više od polovine mladih je bez posla. Uticajni „bazari”, gradski trgovci koji su nekada bili moćna karika u obaranju šaha, ponovo su nezadovoljni.
Zvoniće zvona po školama i univerzitetima, ali će njihov zvuk više podsećati na talas masovnih demonstracija povodom hidžaba. Žene su zapalile varnicu požara koji je proširio listu zahteva i odneo najmanje 500 života. Nije dovoljno što je na univerzitetima više devojaka nego mladića. Traži se sloboda izbora, a ne ukidanje islamskog načina oblačenja.
Posle javnih vešanja na kranove kako bi se širio strah, protesti su utihnuli. Vrhovni vođa je amnestirao „desetine hiljada” uhapšenih, a vlast više ne mora da ukida internet kako bi sprečila širenje video-snimaka demonstracija, što je uništilo biznis. Male i srednje firme izgubile su više od milijardu dolara.Na takve političke, ekonomske i socijalne izazove vlasti riskantno odgovaraju brutalnom silom. U vreme monarhije represiju je predvodila šahova Imperijalna garda, danas Islamska revolucionarna garda. Režim konzervativca Ebrahima Raisija ubio je stotine. Teheranski zatvor Evin, nekada simbol tiranije šaha Reze i njegove zloglasne policije Savak, sada se puni političkim neistomišljenicima.
Homeini od smrti 1989. počiva u velelepnom mauzoleju u kojem je, u staklom ograđenom prostoru, smešten jednostavan grob prekriven zelenim plaštom. Njegov Iran i dalje živi u skladu sa izrekom Vox populi, Vox dei – Glas naroda je glas boga.
Možda je Iran na pragu nepovratnog „revolucionarnog procesa”, kako kaže iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi, ali je nesporno da je glas naroda tokom 44 godine postao sve glasniji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
