Mala korist od boračke legitimacije

Kragujevac – Imamo boračke legitimacije, ali šta nam to vredi kad u Kragujevcu ne možemo da ostvarimo svoja prava, niti da dobijemo povlastice koje učesnici ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije imaju u nekim drugim gradovima i opštinama, kaže Vojislav Nikolovski, predsednik šumadijskog ogranka udruženja „Srpski ratni veterani”. Navodeći da se učesnici u ratovima od 1991. do 1999. godine i danas suočavaju sa brojnim problemima, Nikolovski je u razgovoru za „Politiku” zamolio nadležne u gradskoj vlasti da pokažu bar minimum poštovanja prema sugrađanima koji su, kako kaže, krvarili za otadžbinu.

– Našim saborcima u Beogradu odobren je popust od 30 posto na račune za komunalije koji stižu preko „Infostana”. Slična odluka postoji u Novom Sadu, Vranju, Vrnjačkoj Banji i nekim drugim mestima. Ne mogu da verujem da Kragujevac nije u mogućnosti da nam izađe u susret bar po tom pitanju – kaže Nikolovski, navodeći da je nekoliko puta bezuspešno pokušavao da stupi u kontakt sa nadležnima u gradskoj vlasti.

Učesnici ratova na prostoru bivše Jugoslavije stekli su borački status tek pre tri godine. To pitanje je načelno definisano republičkim zakonom koji je borce podelio u tri kategorije, u zavisnosti od toga koliko su dana proveli na ratištu. Ipak, lokalnim samouprava je ostavljena mogućnost da prava boraca konkretizuju svojim odlukama.

– Status borca smo stekli tek dve decenije po okončanju ratnih sukoba. To dovoljno govori o odnosu države prema nama. Takođe, ni većina lokalnih vlasti nije imala razumevanje za naše potrebe. Zar bi bilo mnogo da nam kragujevačka vlast omogući besplatno korišćenje nekih javnih usluga, na primer gradskog prevoza i parkiranja. Koliko bi grad koštalo ako bi ponekad besplatno mogli da odemo u pozorište ili na bazen – pita se Nikolovski, napominjući da mnogi borci imaju potrebu i za skupim lekovima i za specijalističkim medicinskim pregledima koji su u našim zdravstvenim ustanovama ponekad teško dostupni.

Udruženje „Srpski ratni veterani” postoji sedam godina, a šumadijski ogranak ove boračke organizacije broji oko 1. 700 članova. Uprkos tome, u Kragujevcu nisu dobili prostor za rad i ponekad preko potrebne susrete.

– Radim u svojoj kući, iako samo još 2018. godine podneo zahtev nadležnima u gradu da mi daju makar i najmanju kancelariju – kaže predsednik Nikolovski, navodeći da članovi udruženja na čijem je čelu ne plaćaju članarinu.

Povodom navoda našeg sagovornika i molbi koje godinama upućuje, gradska uprava nadležna za boračko-invalidsku zaštitu je obećala da će nastojati da u narednom periodu korisnicima legitimacija obezbedi povoljnije uslove i povlastice kako bi se poboljšao položaj Kragujevčana sa statusom borca 1991–1999. U dopisu upućenom „Politici” je, između ostalog, navedeno: „U skladu sa zakonskom regulativom, u gradu Kragujevcu status borca ima 630 građana. Korisnici legitimacija imaju prednost pri obavljanju aktivnosti i odlasku u institucije zdravstvene, obrazovno-kulturne i socijalne zaštite, kao i u druge ustanove kojima se obrate za ostvarivanje prava iz sistema.”