Мала корист од борачке легитимације

Крагујевац – Имамо борачке легитимације, али шта нам то вреди кад у Крагујевцу не можемо да остваримо своја права, нити да добијемо повластице које учесници ратних сукоба на простору бивше Југославије имају у неким другим градовима и општинама, каже Војислав Николовски, председник шумадијског огранка удружења „Српски ратни ветерани”. Наводећи да се учесници у ратовима од 1991. до 1999. године и данас суочавају са бројним проблемима, Николовски је у разговору за „Политику” замолио надлежне у градској власти да покажу бар минимум поштовања према суграђанима који су, како каже, крварили за отаџбину.

– Нашим саборцима у Београду одобрен је попуст од 30 посто на рачуне за комуналије који стижу преко „Инфостана”. Слична одлука постоји у Новом Саду, Врању, Врњачкој Бањи и неким другим местима. Не могу да верујем да Крагујевац није у могућности да нам изађе у сусрет бар по том питању – каже Николовски, наводећи да је неколико пута безуспешно покушавао да ступи у контакт са надлежнима у градској власти.

Учесници ратова на простору бивше Југославије стекли су борачки статус тек пре три године. То питање је начелно дефинисано републичким законом који је борце поделио у три категорије, у зависности од тога колико су дана провели на ратишту. Ипак, локалним самоуправа је остављена могућност да права бораца конкретизују својим одлукама.

– Статус борца смо стекли тек две деценије по окончању ратних сукоба. То довољно говори о односу државе према нама. Такође, ни већина локалних власти није имала разумевање за наше потребе. Зар би било много да нам крагујевачка власт омогући бесплатно коришћење неких јавних услуга, на пример градског превоза и паркирања. Колико би град коштало ако би понекад бесплатно могли да одемо у позориште или на базен – пита се Николовски, напомињући да многи борци имају потребу и за скупим лековима и за специјалистичким медицинским прегледима који су у нашим здравственим установама понекад тешко доступни.

Удружење „Српски ратни ветерани” постоји седам година, а шумадијски огранак ове борачке организације броји око 1. 700 чланова. Упркос томе, у Крагујевцу нису добили простор за рад и понекад преко потребне сусрете.

– Радим у својој кући, иако само још 2018. године поднео захтев надлежнима у граду да ми дају макар и најмању канцеларију – каже председник Николовски, наводећи да чланови удружења на чијем је челу не плаћају чланарину.

Поводом навода нашег саговорника и молби које годинама упућује, градска управа надлежна за борачко-инвалидску заштиту је обећала да ће настојати да у наредном периоду корисницима легитимација обезбеди повољније услове и повластице како би се побољшао положај Крагујевчана са статусом борца 1991–1999. У допису упућеном „Политици” је, између осталог, наведено: „У складу са законском регулативом, у граду Крагујевцу статус борца има 630 грађана. Корисници легитимација имају предност при обављању активности и одласку у институције здравствене, образовно-културне и социјалне заштите, као и у друге установе којима се обрате за остваривање права из система.”