Od 15. februara kamata 15,5 odsto za neplaćen porez na imovinu

Ove godine, 14. februara, ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu, a za one koji u tom roku ne izmire dugovanje, zatezna kamata počinje da se obračunava već od 15. februara. Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 15,5 odsto, budući da je Narodna banka Srbije (NBS) 9. februara povećala referentnu kamatnu stopu sa 5,25 procenata na 5,5 odsto.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, definiše da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode, jednaka referentnoj kamatnoj stopi NBS plus 10 procentnih poena. Kada se sve to sabere, reč je o ukupnoj godišnjoj kamatnoj stopi, dok mesečna kamata iznosi 1/12 godišnje stope.

Osim zatezne kamate, poreski obveznici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza. Sankcija za taj prekršaj je 5.000 dinara za fizička lica. Plaćanje poreza na imovinu je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju. Visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji.

Budući da građanima još nisu uručena poreska rešenja za 2023, prvu ratu ovogodišnjeg poreza plaćaju u istom iznosu kao ratu za poslednji kvartal prošle godine. Kada u aprilu ili maju stignu nova poreska rešenja, dužni su da plate razliku, ako im je ove godine uvećan porez.

Novi Sad je rešio da 2023. građane ne opterećuje većim nametom na imovinu. Uplatnice bi trebalo da budu sa iznosima jednakim prošlogodišnjim.

U Beogradu je Skupština grada izglasala da ovogodišnja rešenja mogu da budu do pet odsto viša od prošlogodišnjih. U Nišu je uvećanje oko 15 odsto.

Kako će obveznicima ovog proleća biti dostavljena rešenja ostaje da se vidi. Mnogi građani Srbije, registrovani na portalu e-uprave, poresko rešenje 2022. dobili su samo elektronski. Neke lokalne samouprave su svoje sugrađane i pisanim putem obavestili o pristiglom dokumentu.