Da li je vrtićima potrebno deset vrsta vaspitača

Koji poslovi u okviru delatnosti predškolstva nisu neophodni, pitanje je zbog kojeg su se ovih dana žestoko uskomešali zaposleni u vrtićima i koje sindikatima predškolstva zadaje ozbiljne glavobolje – a njihov je zadatak da do ponedeljka, 20. februara, Radnoj grupi za predškolsko vaspitanje i obrazovanje predoče koji poslovi mogu da se izbrišu iz postojeće sistematizacije, a da se na taj način ne uruši kvalitet rada i usluge koju predškolski sistem pruža korisnicima. I to uz napomenu da „odgovor da su svi poslovi neophodni u razmeri u kojoj sada postoje neće dovesti do konstruktivnog dugoročnog rešenja”. Iz zvaničnih zaključaka s prvog sastanka novoformirane radne grupe čiji je osnovni cilj unapređivanje predškolskog sistema, radnicima je jasno da je kao prvi prioritet „dogovoreno da se posebna pažnja posveti razmatranju celokupne reorganizacije predškolskog obrazovanja, preraspodeli zanimanja i da treba posebno razmotriti neophodni nivo obrazovanja vaspitača”. Zbog toga Ministarstvo prosvete radnoj grupi treba da dostavi predlog spiska zanimanja u predškolstvu sa neophodnim nivoima stručne spreme i kratkim opisom poslova (da bi se razumela razlika u poslovima koje obavljaju zaposleni s istim zanimanjem ali različitim nivoom stručne spreme). Istovremeno, reprezentativni sindikati za predškolstvo treba da iznesu usaglašen stav o tome koja zanimanja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju su, iz njihovog ugla, neophodna u sistematizaciji ustanova, a koji poslovi se mogu „otuđiti”. Smernicu „otuđiti” i napomenu da odgovor da su svi poslovi neophodni ne vodi konstruktivnom rešenju zaposleni u vrtićima tumače kao kamen spoticanja sindikalizma i svojevrsni ultimatum kojim se „vruć krompir” gura u ruke onih koji postoje da bi štitili interese svih radnika. Zaposleni razumeju da je reorganizacija sistema preduslov za korekciju koeficijenata za obračun zarada, ali, kako kažu, slute da predviđeno „posebno razmatranje neophodnog nivoa obrazovanja vaspitača” neće ići naruku vaspitačima koji su završili master, po principu „vaspitače niko ne sprečava da završe i doktorske studije, ali im to nije potrebno niti će se računati kao prednost za rad u vrtiću”.

Od svih kadrova u obdaništima najviše je vaspitača. Pretraga registra nacionalnih kvalifikacija potvrđuje da se na osnovu obrazovanja u predškolskim ustanovama razlikuje čak 14 kategorija vaspitača i da je od toga deset aktivno, a četiri su arhivirane. Među aktivnima su: medicinska sestra-vaspitač, vaspitač, strukovni vaspitač, diplomirani vaspitač, specijalista vaspitač, master vaspitač... Po Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju „vaspitno-obrazovni rad ostvaruju vaspitači, i to: vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i defektolog-vaspitač”. Isti zakon nalaže da s decom uzrasta od šest meseci do dve godine rade medicinske sestre-vaspitači, s mališanima od dve do tri godine mogu da rade i medicinske sestre-vaspitači sa završenom srednjom školom, i vaspitači s odgovarajućim višim ili visokom obrazovanjem. S decom od treće godine do polaska u školu u vrtićima rade vaspitači koji su završili osnovne, specijalističke ili master strukovne ili akademske studije.

− Niko nikada nije uradio dva različita opisa za isti posao koji rade vaspitači različitog stepena obrazovanja, a sad se insistira na tome da dva vaspitača koja imaju različitu stručnu spremu imaju i različitu zaradu, iako rade isti posao, i postavlja se pitanje da li su nam potrebni master vaspitači. To nameće nedoumicu, da li država želi da deci u najosetljivijem ranom uzrastu osigura najobrazovaniji i najstručniji kadar, ili će na tome da štedi. Pitanje za razmišljanje je i da li je neophodno da tetkice budu među stalno zaposlenima u predškolstvu, što implicira da je državi jeftinije da, na primer, preko agencije angažuje jednu spremačicu i za njen rad joj isplati minimalac, ali da više nema tetkice zaposlene za stalno kojima bi morala da isplaćuje minimalac i kad su na bolovanju − komentarišu zaposleni u vrtićima.

Još nemaju jasnu sliku šta bi planirana reorganizacija sistema značila za mališane i roditelje, da li bi to podrazumevalo i neke drastične promene, a strahuju da bi mogla da zaživi praksa da sva deca donose obroke u kutijicama koje će spremati roditelji kod kuće, ili da se za ishranu mališana angažuju ketering službe, da ubuduće u vrtićima neće biti kuvarica, ni servirki i da se, uštede radi, u kuhinjama predškolskih ustanova više neće pripremati obroci i užine za mališane po smernicama nutricionista.

Nadležne u Ministarstvu prosvete „Politika” je pitala da li je, iz ugla prosvetnog vrha, opravdana bojazan zaposlenih u predškolskim ustanovama da pregovori vode ka tome da sistemu nisu potrebni master vaspitači, ni tetkice u stalnom radnom odnosu, pa i da bi ishrana mališana u vrtićima mogla drastično da se izmeni? Zanimalo nas je i da li najodgovorniji za obrazovanje smatraju da je u navodima radnika predškolstva, koji očito jesu veoma zabrinuti za svoju egzistenciju, reč o pogrešnom tumačenju ili o idejama koje se razmatraju u nameri da se unapredi predškolski sistem? Odgovore očekujemo.