Tzv. Kosovo još u evropskoj čekaonici

Veliko je pitanje da li će lažna država Kosovo dobiti zeleno svetlo za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom. Uprkos diplomatskoj ofanzivi Berlina, pet država EU koje nisu priznale tzv Kosovo, (Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka) se tome protive. Prtovi otvaranja pregovora sa Prištinom su i Budimpešta i Varšava koji su poslednjih godina iako su Mađarska i Poljska priznale nezavisnost tzv Kosova uvek bile protiv toga da ova tvorevina uđe u bilo koju međunaorodnu organizaciju.

Uprvo zbog ovih problema Evropska komisija danas je izrazila  spremnost da radi na dokumentaciji tzv Kosova za dobijanje statusa kandidata u Evropskoj uniji, ali da bi proces počeo potrebna je saglasnost svih država članica EU.

Govoreći na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, komesar za proširenje Oliver Varhelji je priznao da zbog nepriznavanja Kosova od pet zemalja EU postoje pravni problemi i to utiče na pristup evropskih institucija statusu Kosova.

„Kosovo je podnelo zahtev za članstvo i sada švedsko predsedništvo razmatra opcije. Sa naše strane, mi smo spremni da radimo svoj posao, a to je da pripremimo mišljenje za status kandidata, ali odluka nije na nama“, objasnio je Varhelji.

A švedsko predsedništvo uz pomoć Nemačke, još radi na pronalaženju formule koja će omogućiti Evropskoj komisiji da počne rad na mišljenju o spremnosti Kosova da postane kandidat. Ipak, najveći problem je, kako objašnjavaju zvaničnici, što države koje nisu priznale Kosovu imaju moć da blokiraju proces, a sve države su to i javno najavile da će uraditi.