Neruda najverovatnije nije preminuo prirodnom smrću

Jedna od najdugovečnijih misterija u istoriji Čilea na putu je da bude razrešena – kako prenosi „Gardijan” forenzički stručnjaci utvrdili su da Pablo Neruda, pesnik i čileanski nobelovac, najverovatnije nije umro prirodnom smrću, već usled jakog toksina kojim je otrovan.

Ovi nalazi o kojima je medijima govorio njegov nećak Rodolfo Rejes još nisu zvanično objavljeni, ali su predati nadležnom sudiji na razmatranje prekjuče i sud u Čileu će se tek o njima zvanično oglasiti. Kako tvrdi Rejes, forenzički izveštaji potvrđuju višedecenijske sumnje da je Neruda ubijen, a na šta su dugo ukazivali članovi njegove porodice. Rejes je naveo da je otkriveno da su u telu njegovog ujaka, tačnije na jednom od zuba, pronađeni tragovi klostridijum botulina, otrova za koji nije postojao nijedan razlog da bude tu lociran. To, kako je izjavio, ukazuje na to da je Neruda likvidiran budući da stručnjaci Univerziteta Mekmaster u Kanadi i Univerziteta u Kopenhagenu tvrde da bakterija koja toksin proizvodi nije mogla svoj put do tela da nađe kroz kovčeg, odnosno nije u telo Nerude dospela iz spoljašnje sredine nakon sahrane.

„Pronašli smo metak kojim je ubijen, bio je u njegovom telu očito. Ko je pucao? Saznaćemo uskoro”, Rejesove su reči.

Kako ovaj list podseća, prema zvaničnoj verziji događaja, Neruda je preminuo u bolnici od komplikacija izazvanih karcinomom prostate 23. septembra 1973, samo 12 dana nakon sprovedenog vojnog puča Augusta Pinočea kojim je svrgnuta demokratski izabrana socijalistička vlada predsednika Salvadora Aljendea, inače Nerudinog prijatelja.

Pre deset godina čileanski sud odobrio je ekshumaciju Nerudinih posmrtnih ostataka nakon što je Manuel Araja, njegov ondašnji vozač, izjavio da ga je Neruda uznemiren nekoliko sati pre smrti pozvao iz bolnice u kojoj se lečio (planirajući istovremeno bekstvo iz zemlje) i da mu je tada rekao da mu je neko nešto ubrizgao u stomak dok je spavao. Uzorci su poslati na analizu u forenzičke laboratorije u četiri zemlje i 2015. je čileanska vlada obznanila mogućnost da je „treća strana odgovorna za njegovu smrt”, a dve godine kasnije tim međunarodnih eksperata objavio je da je da su oni stopostotno uvereni u to da Neruda nije umro od posledica dugogodišnjeg bolovanja od raka prostate.

Sama istraga potrajala je dugo zbog opstrukcija, kako na klinici u Čileu u kojoj je Neruda lečen, tako i u pogledu finansiranja testova u stranim laboratorijama.