Univerzitet u Novom Sadu u evropskoj akademskoj alijansi

Uz još osam uglednih akademskih institucija sa Starog kontinenta, Univerzitet u Novom Sadu (UNS) postao je nedavno član na najnovijem projektu univerzitetskog konzorcijuma EUGLOH, koji je u okviru inicijative „Evropski univerziteti”, prošle godine dobio zvaničnu podršku Evropske komisije da nastavi misiju razvoja interdisciplinarnih aktivnosti o globalnom zdravlju i boljitku građana planete. Oni će takođe doprineti povećanju mobilnosti studenata i istraživača u Evropi, a kako za „Politiku” naglašava rektor prof. dr Dejan Madić, jedan od ciljeva jeste da dobrobiti koje nastaju u univerzitetskom kampusu, po kome se novosadski univerzitet izdvaja u alijansi, budu dostupne i „običnim” građanima.

Uz UNS u ovoj evropskoj alijansi za globalno zdravlje, u okviru novog projekta EUGLOH 2.0, još se nalaze Univerzitet Pariz-Sakle, švedski Lund univerzitet, Univerzitet u Segedinu, Univerzitet u Portu, Ludvig-Maksimilijans univerzitet u Minhenu, španski Univerzitet u Alkali, Tromso univerzitet – Arktički univerzitet Norveške i Univerzitet u Hamburgu.

Rektor Madić ističe da će ovo udruživanje univerziteta omogućiti uvećanje saradnje i razmene kako znanja akademskog tako i administrativnog osoblja, mobilnosti studenata na nivou osnovnih, master, doktorskih i postdoktorskih programa.

– Poenta je da se svi u alijansi ponašamo kao jedan veliki evropski univerzitet, pa ako je, na primer, kolega iz Pariza nešto pronašao, mi u Novom Sadu ne moramo ponovo to da istražujemo, već ćemo samo da implementiramo i primenimo ovde u Srbiji i obrnuto. Svi sa UNS-a biće uključeni, naših 14 fakulteta i tri instituta, uključujući i Biosens, kome nema premca. Ovo je specifičan projekat. Ima naučnu osnovu, što je uobičajeno, ali nije samo istraživački, poenta je da ono što produkujemo ovde na univerzitetu ponudimo drugima, uključujući i građanstvo. Osim zdravstvenog uključuje i sociološki aspekt, na primer. A sem beogradskog, jedino novosadski univerzitet u zemlji pripada evropskoj alijansi, u kojoj se izdvaja prema nivou bogatstva sadržaja u jednom kampusu. Iznenađen sam što malo univerziteta u Evropi, za razliku od Amerike, ima kampuse. Pariz-Sakle ga ima, ali je njihov sat vremena udaljen od centralnog dela od grada, a kod nas u Novom Sadu je prednost što nam je univerzitetska zajednica u samom gradskom jezgru, na tome nam kolege iz Evrope zavide – ističe rektor Madić.

Raniji EUGLOH konzorcijum je u novoj verziji proširen uključenjem četiri nova partnera, među kojima je i Univerzitet u Novom Sadu, čija je delegacija o tome imala dogovore prošle godine u Parizu i nedavno u Minhenu. Rektor kaže da se o njihovom članstvu glasalo i da je jednoglasno prihvaćeno. U centru rada alijanse na novom projektu, koji traje od ove do 2027. godine, biće različita pitanja o budućnosti globalnog zdravlja i zdravstvene bezbednosti na Starom kontinentu, kako u evropskom tako i u svetskom kontekstu. A sve u skladu sa ciljem Evropske unije koja je pokrenula inicijativu formiranja alijansi evropskih univerziteta, kojima se uspostavljaju partnerstva radi ojačanja saradnje, razmene i kvaliteta visokog obrazovanja.

– Organizovaćemo u univerzitetskom kampusu mnogo kratkih kurseva i za starije, ne samo za mlade, želimo da nam dođu oni koji su davno završili fakultete, da osavremene svoja znanja, čime želimo da povećamo zapošljivost. Biće svega, od IT-ja, kulturnih sadržaja, do zdravog načina života. Gledamo i sociološki aspekt, da doprinesemo fizičkom i mentalnom zdravlju društva, da budemo agilniji, da ne čekamo da oni to traže, nego da im nudimo. Cilj je otvaranje kampusa ne samo za studente već i za stanovništvo. Planiramo šetnje od univerziteta do Fruške gore, tu su nam Petrovaradinska tvrđava, Dunav, razvijaćemo biciklizam, trčanje, brzo hodanje. Nameravam uskoro da pokrenem javnu nabavku elektronskih tabli na kojima će građani dok šetaju pored kampusa videti šta im sve, sem sportskih sadržaja, nudimo, pa će moći da nam slobodno dođu na književno veče o Dušku Radoviću, ili predstavljanje novih laboratorijskih saznanja na Prirodno-matematičkom fakultetu. Uostalom, svaki naš građanin deo prihoda odvaja u budžet iz kog i mi dobijamo novac, želimo da organizujemo nešto za njih, unapredimo život našeg stanovništva, sve kroz ovaj evropski projekat – pojašnjava rektor Madić.