Ko plaća otpisane dugove za gas

Kao i uvek kada neko javno preduzeće ili država zbog nekog višeg interesa otpiše dugove kao što je to odlukom Nadzornog odbora Srbijagasa uradilo ovo preduzeće, građani se sa pravom pitaju, ko će njima bilo kada da oprosti neki neplaćeni račun, ali i ko će Srbijagasu ove otpisane dugove da plati. Ovo utoliko pre, ako se zna da  je ovo preduzeće sav kupljeni gas moralo da plati na vreme, kako bi im sirovina stizala.

Naime, Srbijagas je krajem januara na sednici Nadzornog odbora doneo odluku o otpisu i isknjižavanju zastarelih potraživanja i obaveza iz evidencije u poslovnim knjigama sa stanjem sa kraja novembra, naglasivši da ovo  preduzeće nema više prostora da oprašta dugove svojim kupcima.

Predsednik Nadzornog odbora Muamer Redžović, u vezi sa procenom rizika naplate potraživanja, istakao je da u otežanim uslovima poslovanja, kada se ima u vidu to da sve obaveze moraju da se plate, Srbijagas nema više prostora da oprašta dugove svojim kupcima, preneo je tada Srbijagas. On je dodao da cilj preduzeća mora da bude da se otpis potraživanja u narednom periodu svede na najmanju moguću meru.

Iako je „Politika” u više navrata pokušavala da dođe do prvog čoveka Nadzornog odbora prof Redžovića i telefonom i mejlom, on se nije javio, tako da je ostalo nejasno o čijim se dugovima radi. Da li velikih potrošača kojima je moralo da se progleda kroz prsto da bi se lakše privatizovali, ili je reč i u dugovima malih potrašača, drugih distribtera.

Upitan šta konkretno znači kada NO Srbijagasa donese odluku o otpisu i isknjižavanju zastarelih potraživanja i obaveza iz evidencije za neplaćeni gas prof. dr Goran Radosavljević, direktor instituta FEFA i dugogodišnji generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, kaže da Srbijagas nastavlja praksu da otpisuje potraživanja kupcima koji ne plaćaju gas.

– Ta praksa se na kraju svodi na to da poreski obveznici pokrivaju ta dugovanja kroz aktiviranje garancija koje država daje za zaduživanja Srbijagasa koji se opet zadužuje da bi servisirao svoje obaveze prema dobavljačima. Nije jasno u ovom slučaju o kakvim se potraživanjima radi, kakav je poreski tretman istih (da li su ispunjeni uslovi da se ovi otpisi priznaju kao rashod u bilansu ili ne), kao i da li je Srbijagas pokušao da prinudno naplati ta potraživanja, kaže Radosavljević.

Ono što je jasno je da cenu ovakve politike na kraju plati budžet, odnosno poreski obveznici.

– Ako pogledamo spisak najvećih dužnika Srbijagasa u 2022. godini i prirast njihovog duga, bojim se da će se ovakva praksa nastaviti i u budućnosti, naročito sa rastom cene gasa, istiače naš sagovornik.

Inače prema poslednjim dostupnim podacima s kraja prošle godine koju je objavio Srbijagas na spisku najvećih dužnika su bili  Metanolsko sirćetni kompleks MSK sa  dospelim dugom od 1,64 milijardi dinara, Novi Sad gas 1,34 milijrde dinara, novosadske toplane nešto više do milijardu , Kikindski AD Toza Marković je imao dospeli dug iz 2022. od 399,5 miliona dinara, Ad Gas feromont iz Stare Pazove 358,1 milion dinara i  JP Toplana Jagodina 191,2 miliona dinara. Ne zna se da li je neko od njih u međuvremenu izmiro deo ili ceo dug.

Upućeni u problematiku kažu da dugovi nisu oprošteni. Otpisani su jer je neizvesno kada će i koliko para biti naplaćeno. Srbijagas može da tuži dužnike i pristupti prinudnoj naplati. Naravno, važno je ko su dužnici da li su toplane, državne ustanove, javna preduzeća, građani privatna preduzeća …