„Vag­ner” kao in­spi­ra­ci­ja za Kadirova

Po­sto­je si­tu­a­ci­je ka­da sno­vi tre­ba to i da osta­nu, kao u slu­ča­ju onog ko­ji je usnio Ram­zan Ka­di­rov, a u ko­jem on upra­vlja pri­vat­nom voj­nom gru­pom, na­lik na „Vag­ner”, sa­mo da­le­ko uspe­šni­jom. Rast „Vag­ne­ra” i dru­gih pla­će­nič­kih sna­ga mi­mo tra­di­ci­o­nal­nih voj­nih ko­mand­nih struk­tu­ra si­gur­no ne in­spi­ri­še sa­mo Ka­di­ro­va, ali se on pr­vi dr­znuo da o svo­jim ma­šta­nji­ma otvo­re­no pri­ča. On se di­vi še­fu vag­ne­ro­va­ca Jev­ge­ni­ju Pri­go­ži­nu i nje­go­vom „učin­ku i na­por­nom ra­du” u Ukra­ji­ni, po­go­to­vu u Do­njec­koj obla­sti, a pret­hod­no u Si­ri­ji i u su­ko­bi­ma ši­rom Afri­ke. Is­ti­če da Če­če­ni bli­sko sa­ra­đu­ju s ovom pla­će­nič­kom or­ga­ni­za­ci­jom, ko­ja je, ka­ko ka­že, neo­p­hod­na, te sto­ga pla­ni­ra da osnu­je sop­stve­nu voj­nu kom­pa­ni­ju u sti­lu ove ko­jom upra­vlja Pri­go­žin. On ta­ko­đe pred­vo­di sna­ge u Ukra­ji­ni, uglav­nom ne­za­vi­sno od ru­ske voj­ne ko­man­de. Nje­go­va ob­ja­va na „Te­le­gra­mu” – da je Pri­go­ži­no­va pla­će­nič­ka for­ma­ci­ja po­sti­gla im­pre­siv­ne re­zul­ta­te i da su ta­kve gru­pe neo­p­hod­ne – iza­zva­la je bur­ne re­ak­ci­je.

Če­čen­ski li­der pla­ni­ra, ka­da se nje­go­va dr­žav­nič­ka slu­žba za­vr­ši (a tra­je već 15 go­di­na), da se tak­mi­či sa, ka­ko ga je oslo­vio, „dra­gim bra­tom Pri­go­ži­nom” u to­me či­ja je voj­na or­ga­ni­za­ci­ja bo­lja. I ra­ni­je je bi­lo ja­sno da Ka­di­rov ni­je od onih ko­ji ma­šta­ju da po pen­zi­o­ni­sa­nju pu­tu­ju i igra­ju golf. On je sin ubi­je­nog biv­šeg če­čen­skog pred­sed­ni­ka. Sa­da je u pre­ćut­nom sa­ve­zu s Pri­go­ži­nom u kri­ti­ka­ma na ra­čun ru­skog voj­nog vr­ha, zbog če­ga se otvo­re­no go­vo­ri o te­zi da njih dvo­ji­ca po­sta­ju al­ter­na­tiv­ni cen­tri mo­ći za ru­sko mi­ni­star­stvo od­bra­ne u ra­tu, te da te­že stvar­noj mo­ći i kon­tro­li u voj­sci. Ima­ju­ći ovo u vi­du, ne po­sta­vlja se pi­ta­nje ko­me se Ka­di­rov obra­ća pri­ča­ju­ći da ima san i šta ti­me že­li da po­stig­ne.

Ta­ko­đe, nje­go­ve go­di­ne po­ri­ca­nja su pro­šle. Sad s po­no­som is­ti­če po­ve­za­nost s vag­ne­rov­ci­ma i neo­p­hod­nost ta­kvih gru­pa. Roj­ters su­ge­ri­še ka­ko ne manj­ka do­ka­za da Kremlj že­li da uti­ša Pri­go­ži­nov na­ra­sli po­li­tič­ki uti­caj, zbog če­ga mu je na­vod­no uka­za­no na to da pre­sta­ne jav­no da kri­ti­ku­je ru­sko mi­ni­star­stvo od­bra­ne, dok je dr­žav­nim me­di­ji­ma pre­po­ru­če­no da ne po­mi­nju nje­go­vu pla­će­nič­ku voj­sku. Pri­go­žin u po­sled­nje vre­me pri­vla­či ogrom­nu pa­žnju, ali i Ka­di­rov, ko­ji se tru­di da bu­de vi­dljiv po iz­ja­va­ma, po­put one da je za­pad­na po­moć Ukra­ji­ni funk­ci­o­nal­na še­ma za pra­nje nov­ca. On je u ja­nu­a­ru, kad su SAD odo­bri­le no­vi pa­ket po­mo­ći Ukra­ji­ni vre­dan vi­še od tri mi­li­jar­de do­la­ra, is­ta­kao da ne tre­ba bri­nu­ti zbog stra­ne po­mo­ći Ki­je­vu, jer će za­pad­ni i ukra­jin­ski zva­nič­ni­ci pro­ne­ve­ri­ti ta sred­stva, dok će ne vi­še od 15 od­sto ce­lo­kup­ne po­mo­ći sti­ći do ro­vo­va. Pri­pa­ja­nje ukra­jin­skih re­gi­o­na Ru­si­ji na­zvao je opre­de­lje­njem da se taj na­rod za­šti­ti od „sa­ta­ni­stič­kih ak­ci­ja ukra­jin­skih i NA­TO na­ci­o­na­li­sta”.

U fe­bru­a­ru se ba­vio Polj­skom, pi­ta­ju­ći se šta bi se de­si­lo kad bi „na­kon uspe­šnog okon­ča­nja ru­ske spe­ci­jal­ne ope­ra­ci­je u Ukra­ji­ni” po­čeo pro­ces „de­na­ci­fi­ka­ci­je i de­mi­li­ta­ri­za­ci­je Polj­ske”.

„Ne kri­jem da imam ta­kvu na­me­ru, a vi­še pu­ta sam is­ti­cao da se bor­ba pro­tiv sa­ta­ni­zma tre­ba na­sta­vi­ti ši­rom Evro­pe”, go­vo­rio je Ka­di­rov.

Pret­hod­no je Ki­je­vu po­ru­čio da ne­ma po­tre­be da ga tra­ži i ras­pi­su­je po­ter­ni­cu jer će do­ći sam. Vo­lo­di­mi­ru Ze­len­skom je po­ru­čio da be­ži na Za­pad i da se ne osvr­će.

„Ze­len­ski se ža­li na na­pa­de na Ki­jev i dru­ge gra­do­ve. A šta ste mi­sli­li? Vi mo­že­te, a dru­gi ne mo­gu – osam go­di­na ste uni­šta­va­li in­fra­struk­tu­ru gra­do­va u Lu­gan­sku i Do­njec­ku, bom­bar­do­va­li ci­vi­le, gra­na­ti­ra­li nu­kle­ar­nu elek­tra­nu, di­za­li mo­sto­ve u va­zduh”, is­ta­kao je Ka­di­rov po­ru­čiv­ši Ze­len­skom da pre­sta­ne da se ža­li „jer su ga upo­zo­ri­li da Ru­si­ja još ni­je ni po­če­la”.

Če­čen­ski vo­đa u ok­to­bru je ste­kao čin ge­ne­ral-pu­kov­ni­ka. Ta­da je re­kao da je ne­iz­mer­no za­hva­lan vr­hov­nom ko­man­dan­tu Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu ko­ji ga je od­li­ko­vao, na to­me što ce­ni nje­go­ve za­slu­ge. Obe­ćao je da će oprav­da­ti una­pred uka­za­no po­ve­re­nje. Pret­hod­ni čin ge­ne­ral-lajt­nan­ta do­bio je zbog bit­ke za Ma­ri­u­polj, gde je lič­no nad­gle­dao če­čen­ske tru­pe. Re­klo bi se da su nje­go­vi sno­vi, uve­za­ni s kri­ti­ka­ma na ra­čun zva­nič­nih voj­nih ru­skih struk­tu­ra, po­ve­za­ni s nje­go­vom am­bi­ci­jom da na­pre­du­je u voj­noj hi­je­rar­hi­ji. Šu­ška se da bi Ka­di­rov za za­slu­ge, ko­je su u ra­tu u Ukra­ji­ni ogrom­ne, mo­gao da do­bi­je ne­ku funk­ci­ju u Ge­ne­ral­šta­bu, pa i mi­ni­star­sku fo­te­lju, a on ka­že da je usnio da kao pen­zi­o­ner ima pri­vat­nu voj­sku pla­će­ni­ka bo­lju od Pri­go­ži­no­ve.