Godišnja inflacija 15,8 odsto

Godišnja inflacija u Srbiji mereno januar ove na januar prethodne godine iznosi 15,8 odsto, objavio je juče Republički zavod za statistiku. Na mesečnom nivou u januaru rast cena na malo iznosi o je 1,4 odsto. Inflacija je međugodišnje veća nego što je bila u decembru i novembru 2022. kada je iznosila 15,1 procenat tako da se sada ocene o smirivanju inflacije čine pomalo neosnovanim. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,5 odsto), alkoholna pića i duvan (2,5), hrana i bezalkoholna pića (1,6), oprema za stan i tekuće održavanje (1,3), rekreacija i kultura jedan odsto, restorani i hoteli (0,6), zdravlje (0,2) i komunikacije (0,1). Pad cena zabeležen je u grupi transport minus 0,6 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) predviđa da će inflacija do kraja godine da padne na sedam do osam odsto. Očekuju da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena struje i gasa. Posle toga trebalo bi da bude na opadajućoj putanji.

Centralna banka u nedavno objavljenoj analizi navodi da je poslednjih meseci sve više znakova koji ukazuju na popuštanje globalnih troškovnih pritisaka „Tome je doprinelo usporavanje globalne tražnje usled povećanja stepena restriktivnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, kao i uvedenih protivpandemijskih ograničenja u Kini, ali i postepeni rast ponude na globalnom nivou. Na popuštanje inflatornih pritisaka i smanjenje neravnoteže između ponude i tražnje na globalnom nivou najpre je ukazalo smanjenje zastoja u globalnim lancima proizvodnje koji su se stvorili u vreme pandemije virusa korona, a čije su brže rešavanje ograničavali nagli rast globalne tražnje i izbijanje konflikta u Ukrajini”, navode iz NBS.

Za Srbiju naročito bitne svetske cene poljoprivrednih proizvoda – pšenice, kukuruza, soje – gotovo da su se vratile na nivo pre izbijanja sukoba, čemu je u najvećoj meri doprineo dogovor Rusije i Ukrajine o deblokadi trgovine ovim proizvodima. Pored toga, poslednjih meseci smanjuju se i cene mineralnih đubriva za poljoprivrednu proizvodnju, mada se one i dalje nalaze iznad višegodišnjih proseka, s obzirom na to da su pomenute zemlje veliki proizvođači sirovina za proizvodnju đubriva.

Prema podacima Svetske banke, cene metala i minerala (gvožđa, kalaja, cinka, nikla i bakra) smanjuju se još od aprila 2022. godine, usled slabije industrijske aktivnosti u Kini i Evropi, ali je s najavom otvaranja Kine usledio njihov umereni rast. Kod energenata situacija nije jednoobrazna. S jedne strane, svetske cene nafte su se u poslednjem tromesečju 2022. vratile na nivo pre sukoba u Ukrajini, što zbog normalizacije trgovine naftom nakon inicijalnog šoka, što zbog smanjene tražnje usled recesionih tendencija. S druge strane, cene prirodnog gasa i električne energije, koje rastu još od kraja 2021. godine, a svoj vrhunac su dostigle u avgustu 2022, i dalje su volatilne i znatno više od višegodišnjeg proseka. Može se ipak reći da su relativno toplo vreme u poslednjem tromesečju 2022, visoka popunjenost skladišta i mere ograničenja potrošnje energenata u evropskim zemljama doprinele određenom smirivanju na tržištu ovih energenata i učinile problem na ovom polju znatno manjim nego što se predviđalo sredinom prošle godine.