Pelet je važan energent

Energetska kriza, posledica rata velikih sila u Ukrajini, primorala je zemlje Evropske unije na korišćenje sopstvenih izvora energije. Proizvodnja i potrošnja peleta od drveta znatno je porasla u Evropi. Potrošnja je porasla u Holandiji za 40 odsto, Danskoj za 25 odsto, Nemačkoj za 29 odsto, Francuskoj za 23 odsto i Poljskoj za 76 odsto.

Trendove u Evropi moramo i mi da pratimo. Donaciju Evropske unije Energetska podrška, koju je potpisao predsednik Vučić, najefikasnije je iskoristiti za investiranje u proizvodnju fabrika peleta. Ovoj nameni donacije evropske zemlje se ne bi suprotstavile, s obzirom na to da bi najveći deo opreme za fabrike peleta bio iz ovih zemalja. Za sumu od 165 miliona evra moglo bi da se podigne osam fabrika peleta ukupnog godišnjeg kapaciteta 800.000 tona, tržišne vrednosti 256 miliona evra i energetske vrednosti četiri miliona megavat-sati.

Za drvo za proizvodnju peleta iz naših šuma godišnji prihod šumarstva na panju bio bi 39 miliona evra, od čega bi se za šumarsku administraciju trošilo 19 miliona evra, za prevođenje niskih ili izdanačkih šuma u viši uzgojni oblik niske pod visokim šumama 16 miliona evra i pošumljavanje goleti četiri miliona evra. Ovom investicijom, pored smanjenja uvoza energenata, započeo bi se ozbiljan proces popravljanja stanja naših šuma, koji bi doveo do povećanja prirasta drvne mase od sadašnja četiri kubna metra po hektaru na devet kubnih metara po hektaru, uz osetno povećanje kvaliteta drveta i opšteg stanja naših šuma, koje su značajan činilac u održavanju zdrave životne sredine. Lokacija fabrika peleta bila bi na siromašnijim područjima Srbije, što bi znatno doprinelo povećanju životnog standarda na ovim područjima.

Mr inž. Srđan Tanasković,
Beograd