Zajedničkim delovanjem do pobede međunarodnog prava

Dan 24. februar 2022. zauvek će ostati upamćen kao dan kada je Rusija započela svoju brutalnu, ničim izazvanu i protivpravnu invaziju na Ukrajinu. Ovo je bio i ostao slučaj čiste agresije i jasnog kršenja Povelje UN. Ovaj rat nije „samo evropsko pitanje”, niti pitanje „Zapada protiv ostalih”. Pitanje je sveta u kojem želimo da živimo: niko nije bezbedan u svetu u kojem bi protivpravna upotreba sile – od strane jedne nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti – bila na bilo koji način „normalizovana”. Zato se međunarodno pravo mora primenjivati ​​ svuda, kako bi svi bili zaštićeni od politike moći, ucena i vojnih napada.

Godinu dana kasnije, postoji rizik da se ljudi naviknu na slike ratnih zločina i grozota koje vide – jer su toliko brojne; da reči koje koristimo počinju da gube na značaju – jer ih toliko često moramo ponavljati; da se umorimo i oslabimo u odlučnosti – jer vreme prolazi, a zadatak je težak.

A to ne smemo dozvoliti. Rusija svakim danom krši Povelju UN, stvarajući svojom imperijalističkom politikom opasan presedan za ceo svet. Rusija svakog dana ubija nevine ukrajinske žene, muškarce i decu prosipajući projektile po gradovima i civilnoj infrastrukturi. Rusija svakodnevno širi laži i izmišljotine.

Za Evropsku uniju i naše partnere ne postoji alternativa – nastavićemo pravcem „trostruke strategije”: podržavajući Ukrajinu, vršeći pritisak na Rusiju da zaustavi svoju protivpravnu agresiju i pomažući ostatku sveta da se nosi s posledicama rata.

To činimo već godinu dana, i to uspešno. Usvojili smo sankcije bez presedana, smanjili smo zavisnost od ruskih fosilnih goriva i, u bliskoj saradnji s ključnim partnerima, za 50 odsto smo smanjili prihode od energenata koje Kremlj dobija za finansiranje ove agresije. Radeći zajedno, takođe smo ublažili globalni domino efekat  smanjenjem cena hrane i energenata, delimično zahvaljujući našim Koridorima solidarnosti i Crnomorskoj inicijativi za žito.

Nije dovoljno reći da želimo da Ukrajina bude u stanju da se brani – za to su joj potrebna sredstva. Zato je EU, prvi put, isporučila oružje zemlji koja je napadnuta. Štaviše, EU je sada lider u obezbeđivanju vojnih obuka za ukrajinski kadar, kako bi mogli da brane svoju zemlju. Nudimo i značajnu makrofinansijsku i humanitarnu pomoć za podršku ukrajinskom narodu. Odlučili smo i da pozitivno odgovorimo na zahtev Ukrajine za članstvo u EU. Konačno, radimo i na tome da osiguramo odgovornost za ratne zločine koje je Rusija počinila.

Ukrajina je pokazala izuzetnu otpornost, delom zahvaljujući i ovoj podršci. A zahvaljujući globalnim sankcijama i međunarodnoj osudi ogromne većine država u Generalnoj skupštini UN, Rusija je sve izolovanija. Naš kolektivni cilj jeste i nastaviće da bude demokratska Ukrajina koja prevladava, potiskujući osvajača, vraćajući pun suverenitet i time obnavljajući međunarodni pravni poredak.

Iznad svega – želimo mir u Ukrajini, sveobuhvatan i trajan mir, u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. Podrška Ukrajini i napori za mir idu ruku pod ruku.

Agresivni revizionizam Rusije i njeni širi destabilizujući potezi globalna su pretnja koja pogađa zapadni Balkan i zemlje istočnog partnerstva. Videli smo efekte ruske propagandne mašinerije koja nastoji da rasplamsa tekovine prošlosti i njene napore industrijskih razmera u manipulaciji informacijama i stranom uplitanju. Zbog toga EU radi s partnerima, posebno s budućim državama članicama, na suprotstavljanju ovim pretnjama. Podrška slobodi medija i političkom pluralizmu su ključni činioci. Povećavamo, takođe, i podršku naporima za rešavanje sukoba na Južnom Kavkazu.

U širem smislu, ruska invazija je još jednom u prvi plan istakla činjenicu da države i ljudi moraju biti slobodni da sami određuju svoju budućnost. EU je jasno stavila do znanja da smo spremni da odgovorimo na želje naših partnera i integrišemo zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju u našu, Evropsku uniju, te naporno radimo da ovaj cilj postane stvarnost. To podrazumeva zajednički rad na izgradnji otpornijih i inkluzivnijih društava i ekonomija, razvoju i zaštiti naših demokratija i jačanju društvene kohezije.

Istorija i pravda su na strani Ukrajine. Ipak, da bismo ubrzali istoriju i postigli pravdu, moramo ojačati našu „trostruku strategiju”. Znamo da je ovo kolektivni zadatak. Stoga, EU računa na sve svoje partnere da deluju u duhu zajedničke odgovornosti i solidarnosti: da osiguraju da agresija bude poražena i da prevlada međunarodno pravo.