BiH i Srbija rešavaju pitanje granice

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Kakve su šanse da vlasti dve zemlje – Srbije i BiH – tri decenije posle raspada Jugoslavije, uspešno privedu kraju davno započete, a potom volšebno zaustavljene dogovore o demarkaciji granica? Za razliku od zastoja koji je postojao u poslednjih desetak i više godina, neki signali iz novog saziva Predsedništva BiH odaju utisak da u Sarajevu ovog puta možda postoji nešto veća spremnost da se mali deo „sporne” teritorije i granične linije razreši i time otkloni jedan od većih problema koji su se isprečili na putu političke i ekonomske saradnje Sarajeva, Beograda i Banjaluke.

Naime, Predsedništvo BiH usvojilo je u sredu predlog da mu se dostave izveštaji Komisije za granicu u vezi s razgraničenjem BiH i Srbije. Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović pojasnila je da u priči o razgraničenju BiH sa Srbijom i Hrvatskom nema nikakvih tajnih ili novih zahteva. „Potrebno je da nam se ta informacija dostavi u narednih 30 dana. Drugi zaključak se odnosi na činjenicu da postoji potreba da se u roku od 90 dana dostavi informacija iz Saveta ministara o eventualnim otvorenim bilateralnim pitanjima sa Srbijom”, navela je Cvijanovićeva i dodala da je sve to dovelo do pitanja granice s Hrvatskom, to jest teme koja ima svoj predistorijat.

„Još 1999. došlo se do dogovora o predlogu kako bi to trebalo da izgleda, bilo je nesaglasnosti u vezi s područjem Kostajnice, odnosno rekom Unom. Ono što se posebno pojavilo kao problematično jeste granica na moru, koja je isto tako potencirana još u periodu kad su se vodili razgovori oko Pelješkog mosta. Hrvatska iz tog razloga nije želela da ratifikuje taj sporazum”, rekla je ona.

O granici BiH i Srbije vodili su se razgovori do 2010. godine. Provejavao je utisak da je sve bilo nadomak dogovora, ali se od potpisivanja sporazuma ipak odustalo. Razlog za fijasko je procena Bošnjaka da nije trenutak da se to pitanje reši. Verovali su da nema uslova za potpisivanje sporazuma. Sporne su im bile četiri tačke, odnosno područja oko hidroelektrana „Zvornik” i „Bajina Bašta”, kao i dva dela kod opštine Rudo, između ostalog i onaj kroz koji prolazi deo pruge Beograd–Bar. Navodilo se da su Bošnjaci od Srbije tražili odštetu ili naknadu za hidroakumulacije koje se nalaze na teritoriji BiH, a koje je u bivšoj Jugoslaviji gradila Srbija. Reč je, kako su navodili nadležni, o teritoriji opština Bratunac, Srebrenica, Višegrad, Rogatica i Zvornik – svih pet u Srpskoj. Tadašnjom bošnjačkim vođama bio je neprihvatljiv predlog razmene teritorije kod Priboja i Rudog „metar za metar”, dok su u vezi sa spornim delom zemljišta kod hidroelektrana tvrdili kako Srbija navodno ima neka dugovanja prema BiH.