Moldavija na korak od rata

Međusobne optužbe ukrajinskih i ruskih oružanih snaga za planirani napad na Moldaviju poslednjih dana su sve intenzivnije i pitanje je trenutka kad će doći do sukoba. Prve informacije o širenju sukoba krenule su od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a potom je zahvaljujući njegovim obaveštajnim informacijama moldavska predsednica Maja Sandu upozorila da Rusi, zajedno s Belorusima, Srbima i Crnogorcima, spremaju državni udar.

I „Vašington post” je pisao o tome da ruski FSB priprema državni udar u Moldaviji i da umesto ukrajinske predsednice i evroatlantske vlade vlast treba da preuzme opozicioni pokret Šor. Ali oni koji ne veruju u ovaj scenario tvrde da vlast u Kišinjevu želi da „uguši” opoziciju ubrzavanjem donošenja pooštrenih bezbednosnih zakona, kako bi pod izgovorom pretnji ruskog napada ojačala poluge vlasti. Iz Kijeva sada svakodnevno stižu upozorenja Moldaviji, pa je ukrajinski sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov pre neki dan rekao da bi Čečeni uskoro mogli da se pojave na teritoriji Moldavije.

Ako bi teorija o državnom udaru i mogla da bude istina, nemiri u Pridnjestrovlju nikako nisu u ruskom interesu, jer tamo nemaju dovoljan broj vojnika. Izazivanje rata, koji je obustavljen pre 30 godina, u tom delu bi za Ruse bio samoubilački čin, a pomoć bi mogla da stigne tek ukoliko bi osvojili Odesku oblast. Ruska vojska je daleko, a NATO i ukrajinske snage mogu lako da uđu u Moldaviju i intervenišu ukoliko dobiju poziv vlasti, jer Moldavija gotovo da nema vojsku.

Ukrajinci su još na početku rata pozivali Kišinjev da napadne Pridnjestrovlje i pomogne ukrajinskim oružanim snaga šireći front. Uprkos terorističkim napadima na ovoj teritoriji, sukob je izbegavan godinu dana, a lokalne vlasti i ruski kontingent nisu reagovali. I sada je bivši savetnik kancelarije Zelenskog Aleksej Arestovič, kao i pre godinu dana, ponovio da bi ukrajinske snage „rešile” stvar za tri dana.

Savetnik ministra unutrašnjih poslova je još optimističniji: on kaže da na zahtev Kišinjeva situaciju mogu da reše u roku od 24 časa. Iako se ukrajinski zvaničnici nude da reše problem Pridnjestrovlja, ipak ni njima trenutno nije u interesu da izdvajaju znatne vojne snage i angažuju ih na ovom ratištu dok traje ruska ofanziva na Bahmut.

Ali ako su Amerikanci zaista zabrinuti zbog zavere, kako je državni sekretar Entoni Blinken rekao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, onda bi se moglo očekivati da će uprkos nevoljnosti dveju armija – do sukoba ipak doći. Mada i tu postoje otežavajuće okolnosti. Ukoliko NATO ili bilo koja pojedinačna članica napadne ruske mirovnjake u Pridnjestrovlju, Rusija bi to mogla smatrati objavom rata.

Ulog je podigao i ruski predsednik Vladimir Putin opozvavši u utorak dekret iz 2012. koji je podržavao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti statusa Pridnjestrovlja. Dekret je bio u skladu sa spoljnom politikom Kremlja pre 11 godina i značio je bliže odnose Moskve s EU i SAD, a sada je navedeno da se ukida zbog obezbeđivanja nacionalnih interesa Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov početkom ovog meseca takođe je upozorio da Zapad priprema Moldaviju za ulogu „nove Ukrajine”. „Pre svega zato što su uspeli da na čelo zemlje sasvim specifičnim metodama, daleko od slobodnodemokratskih, postave predsednika koji jednostavno želi da uđe u NATO. Predsednica ima rumunsko državljanstvo, spremna je da se ujedini s Rumunijom i generalno je spremna praktično na sve. Moldavija je jedna od zemalja koje Zapad želi da pretvori u još jednu anti-Rusiju”, rekao je Lavrov i podsetio da Kišinjev odbija da nastavi rad u formatu „pet plus jedan” (Moldavija, Pridnjestrovlje, Rusija, SAD, OEBS i UN) na rešavanju pridnjestrovskog pitanja. Zaključio je da to ukazuje na spremnost moldavskih vlasti da silom reše problem.

Izuzev pokušaja da se proteraju ruski vojnici (kojih na 15 graničnih punktova i u dva ogromna skladišta naoružanja prikupljenog posle raspada SSSR ima najviše do 5.000), drugi razlog bi mogao da bude i pristup tom naoružanju za kojim sada vlada potraga po državama koje su ga imale. U skladištima u Kolbansu nalazi se oko 20.000 tona sovjetske municije. Doduše, pitanje je kako je skladištena i da li je upotrebljiva.

Posle izvesnog odugovlačenja reagovalo je rusko Ministarstvo odbrane, koje je navelo da je primetno gomilanje ukrajinskog ljudstva i vojne tehnike u blizini granice s Pridnjestrovljem i da bi napad mogao da se dogodi pod izgovorom navodne ofanzive ruskih snaga. Zaključeno je da bi provokacija Kijeva predstavljala direktnu pretnju za ruski mirovni kontingent i da bi Oružane snage Ruske Federacije adekvatno odgovorile.

S druge strane, američki Institut za proučavanje rata tvrdi da Rusi pripremaju operaciju pod lažnom zastavom u Pridnjestrovlju (dakle među svojima), kako bi pokazali da je upozorenje da Kremlj priprema provokacije u Moldaviji – zapravo laž i da to radi druga strana. Ako je tačna procena ove američke agencije da rusko ministarstvo radi na tome da napadne Ukrajinu iz Pridnjestrovlja (a insistiraju i na napadu iz Belorusije) – onda bi to, s obzirom na malobrojni ruski kontingent, koji letos nije mogao da zameni 1.500 vojnika sa granice razdvajanja, bila nemoguća misija.