Čojstvo i junaštvo 21. veka

„A u ruke Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita!” I „Krušikova” granata M 73, i „Zastavina” automatska puška M 21 i bacač „Osa”... I haubica „Nora”, i raketni sistem „Tamnava”, i „Lazar” i „Miloš”... koji su nedavno predstavljeni na Sajmu naoružanja u Abu Dabiju. Njima će vešto baratati mladići i devojke koji se do 31. marta prijave za neku od novih elitnih jedinica Vojske Srbije. Jer, Srbija se pokoriti ne može! Ovih dana televizijski izveštaji bude u nama neku crnu slutnju. Da li se to Srbija opet priprema za rat? Nikad bolje nismo baratali vojnom terminologijom. Pod najezdom mina i mitraljeza zaboravili smo koliko je poskupeo svinjski but... Čak smo smetnuli sa uma ko je od „zadrugara” napustio imanje u Šimanovcima... I ko je kome zabio nož u leđa u „Igri sudbine”. Čojstvo i junaštvo opet su u modi, ali ono moderno, iz 21. veka, iz fotelje i uz pivo i TV. Dok se Putin obraća svetu i obeležava godišnjicu ratnih sukoba u Ukrajini, dok nam južna pokrajina gotovo izmiče... srpski gledalac preslišava se u nabrajanju vojnog arsenala i mašta o Vojnoj akademiji, uniformi, supermodernom oružju i jača svoj urušeni nacionalni identitet i ponos... ni ne sanjajući da čuči na iskopinama zlata... Možda umesto u vojne redove, pohrlimo u potragu za zlatnim česticama, nekoj novoj reci Pek... Možda u tome leži spas za sve naše muke i siromaštva.

A tamo negde, samo malo istočnije, vodi se krvavi pir i zemlja se trese, noseći u svoju utrobu na hiljade duša. Svetski mediji utrkuju se ko će imati atraktivnije i jezivije scene žrtava ispod ruševina i masivnih betonskih greda. U borbi za što veći broj pregleda, klikova i rejtinga, zarađuje se na tuđem bolu. Nema sramote... Reporteri se laktaju da zabeleže što strašniju scenu, čak im i ne smeta da otkrivaju tela nastradale dece kako bi imali što „bolju” sliku. Zemljotres je i nas malo prodrmao, ali nedovoljno. Ne bar toliko da zastanemo, da se upitamo, da prestanemo da jurimo za lakom i jeftinom zabavom i da zaustavimo glad za brzom i neosnovanom zaradom. Novac, novac i samo novac... Duple plate, astronomski honorari u javnim medijskim institucijama... Skandali i zavist. Atrakcija, a ne pravo novinarstvo. Neobjašnjiva plava svetlost nad turskim nebom, vanzemaljci, roboti i teorije zavere, a ne ljudska žrtva! Ima li kraja? Dokle ćemo se sladiti, potajno, tuđom nesrećom? I kada ćemo pogled vratiti u svoju avliju? Poljubiti rodnu zemlju, potkresati voćnjake, zasaditi cvet... I biti zahvalni za dragoceni život pod svodom nebeskim.

U eri veštačke inteligencije i pametnih mašina da li uopšte ima smisla ratovati oružjem kada se mnogo veći rat vodi, a kojeg još nismo svesni. Poslednji rat za čovečanstvo. Da li je danas važno gde ćemo povući granice i zabosti zastavicu kada će uskoro sve granice biti pobrisane na mapi sveta... Kada će jedini rat biti – rat protiv mašina... Ionako već znaju šta volimo, kako živimo, i šta nam treba u domaćinstvu. Oni misle za nas... Dok mi gledamo TV.