Havanski sindrom nije maslo američkih neprijatelja

Tajanstvenu bolest koja je poslednjih godina zadesila američke diplomate i zvaničnike, poznatu kao havanski sindrom, najverovatnije nije prouzrokovala nijedna neprijateljska strana sila, niti energetsko oružje, objavile su vlasti u Vašingtonu.

Misteriozni sindrom ostaje zagonetka nakon što su američke tajne službe u sredu odbacile teoriju o napadu stranih sila, kao i teoriju o energetskom oružju upotrebljenom protiv vašingtonskih službenika. Sedam američkih obaveštajnih agencija saglasilo se da je strani napad ili napad energetskim oružjem „malo verovatan”, prenosi „Vašington post”. Bela kuća nikad nije zvanično optužila Rusiju ili Kinu, ali su takve informacije neslužbeno dospevale u medije. Obe zemlje su još ranije poricale da su umešane.

Otkako su simptomi poput glavobolje, mučnine, nesanice, zujanja u ušima, gubitka ravnoteže, slabijeg sluha i „kognitivne magle” počeli da smetaju američkim diplomatama 2016, vašingtonska vlada je istraživala šta bi moglo da stoji iza toga. Bolest je nazvana po glavnom gradu Kube, gde su američke diplomate prvo prijavile da osećaju tegobe.

Američke službe tvrde da nisu pronašle dokaze za pretpostavke o napadima ultrazvukom ili nekim drugim talasima. Izveštaj je objavljen posle ispitivanja 1.500 slučajeva u 90 država. Ipak, ni agencije ni administracija Džozefa Bajdena ne objašnjavaju šta je onda dovelo do nevolja državnih službenika.

Žrtve su prijavljivale iste simptome, ali lekari nisu mogli da pronađu uzrok. U nekim slučajevima su primećena i teška oštećenja mozga. Vlada je verovala da ljudi zaista osećaju tegobe, ali nije umela da objasni bolest. U medijima su često citirani neimenovani zvaničnici koji su podzrevali naprave koje su strane službe usmeravale kao američkim ambasadama. Sve je počelo od diplomata u ambasadi u Havani, da bi se onda ispostavilo da iste nevolje muče i američke diplomate u drugim zemljama, kao i zvaničnike u Vašingtonu. Među pogođenima su bili i pripadnici obaveštajne zajednice širom sveta, kao i najbliži saradnici potpredsednice Kamale Haris.

Izveštaj američkih tajnih službi u suprotnosti je s prošlogodišnjim zaključcima grupe naučnika, koji su poručili da su uzroci verovatno „elektromagnetna polja ili ultrazvuk”. Američka Nacionalna naučna akademija je pre toga saopštila da su unesrećeni bili na meti „direktnih energetskih talasa” i „mikrotalasne radijacije”.

Bajdenova vlada je odobrila novčane nadoknade za diplomate i pripadnike obaveštajne zajednice koji su iskusili havanski sindrom. Advokat jedne grupe oštećenih je posle izveštaja tajnih službi tvitovao da će tražiti da obaveštajna zajednica objavi sve svoje zaključke i da podozreva da vlada nešto skriva čim i dalje nema objašnjenja za bolest.

Posle Kube, primeri su se javljali i u Kini, Australiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Poljskoj, Gruziji, na Tajvanu, a onda i u drugim zemljama. U Havani je zabeleženo najviše pritužbi, a odmah posle toga u Beču. Tamo Amerika ima mnogo diplomata, ne samo u ambasadi, već i u brojnim međunarodnim organizacijama. U trenutku kad su prijavljivani slučajevi, američke diplomate su stizale u Beč i zbog pregovora o obnavljanju međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu.

Dok su slučajevi bili poznati samo u Havani, sumnjalo se da je bila umešana i kubanska vlada, koja je to negirala. Neobjašnjiv sindrom pojavio se samo godinu dana nakon što su se američke diplomate vratile na Kubu posle više decenija tokom kojih dve zemlje nisu imale diplomatske odnose. Vašington i Havana su ponovo uspostavili diplomatske odnose 2015, a otvaranju američke ambasade prisustvovao je i tadašnji državni sekretar Džon Keri.