Non-pejper za kragujevačke apoteke

Kragujevac – Ako privatizujemo apoteke, da li će onda na red doći i bolnice. Ako privatizujemo bolnice, šta će nam onda Ministarstvo zdravlja. Na kraju, ne treba nam ni država, kad će sve biti privatno. Tako Kragujevčani na društvenim mrežama komentarišu spekulacije o mogućoj privatizaciji Apotekarske ustanove „Kragujevac”, o čemu se pre par dana govorilo u skupštinskoj sali, ali i u kuloarima gradske uprave.

Strasti su se uzburkale posle pojave navodnog nacrta ugovora o davanju pod koncesiju pojedinih kragujevačkih apoteka, koji bez pečata i drugih oznaka liči na nekakav non-pejper, što je sve popularniji vid komunikacije u skrivenim diplomatskim i političkim razgovorima.

Prema tom non-pejperu, pod koncesiju bi bilo dato 15 od ukupno 28 državnih apoteka u gradu, i to onih najprofitabilnijih, na najprometnijim mestima. Takve apoteke bi bile date koncesionaru na 15 godina, pod određenim uslovima, a spekuliše se i sa brojem radnika Apotekarske ustanove „Kragujevac”, koje bi mogao preuzeti privatnik.

Istovremeno sa otkrićem non-pejpera, oglasile su se opozicione stranke Zajedno i Šumadijska regija, koje su upozorile na moguće posledice ulaska privatnog sektora u sistem državnih apoteka u Kragujevcu. U zajedničkom saopštenju ove stranke kažu da bi se davanjem pojedinih apoteka pod koncesiju narušila apotekarska mreža u Kragujevcu, što bi dovelo do otežanog snabdevanja lekovima u prigradskim i seoskim naseljima. To može biti rizično posebno u uslovima pandemije neke zarazne bolesti, zaključuju stručnjaci iz pomenutih stranaka koji su argumentovano obrazložili svoje teze u razgovorima za nedeljnik „Kragujevačke” i regionalni portal „Glas Šumadije”.

Ko su mogući koncesionari i šta će biti s preostalim apotekama kojima upravlja gradska ustanova, samo su neka od pitanja kojima se još bave Kragujevčani, svesni da strane firme interesuje pre svega profit. Doduše, ima i onih koji kažu da su privatne apoteke bolje snabdevenije, mada su im pojedini medikamenti skuplji nego u državnim apotekama.

Model javno-privatnog partnerstva u apotekarskoj oblasti već godinama se primenjuje u Srbiji. Delimična privatizacija ustanova ili davanje pojedinih apoteka pod koncesiju sprovedeni su u mnogim gradovima, Novom Sadu, Kruševcu, Valjevu... Beogradska apotekarska ustanova godinama se suprotstavlja pokušajima privatizacije koju guraju pojedinci iz vrha vlasti, povezani s velikim farmaceutskim kućama.

Zanimljivo je da se ovim povodom niko iz vrha kragujevačke vlasti nije oglasio. Osim, predsednika odborničke SNS-a u Skupštini grada Saše Jaćovića, koji je i direktor državne Agencije za lekove i medicinska sredstva. Državne apoteke zavise od javnih nabavki i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a Jaćović je u izjavi za „Glas Šumadije”, potvrdio da su angažovani „jedan ili više eksperata da utvrde kakav bi bio efekat koncesije u Kragujevcu”. Ko je angažovao eksperte i u čije ime, Jaćoviću navodno nije poznato, ali je izvesno da je neko već počeo da radi na sprovođenju non-pejpera za kragujevačke apoteke.