Нон-пејпер за крагујевачке апотеке

Крагујевац – Ако приватизујемо апотеке, да ли ће онда на ред доћи и болнице. Ако приватизујемо болнице, шта ће нам онда Министарство здравља. На крају, не треба нам ни држава, кад ће све бити приватно. Тако Крагујевчани на друштвеним мрежама коментаришу спекулације о могућој приватизацији Апотекарске установе „Крагујевац”, о чему се пре пар дана говорило у скупштинској сали, али и у кулоарима градске управе.

Страсти су се узбуркале после појаве наводног нацрта уговора о давању под концесију појединих крагујевачких апотека, који без печата и других ознака личи на некакав нон-пејпер, што је све популарнији вид комуникације у скривеним дипломатским и политичким разговорима.

Према том нон-пејперу, под концесију би било дато 15 од укупно 28 државних апотека у граду, и то оних најпрофитабилнијих, на најпрометнијим местима. Такве апотеке би биле дате концесионару на 15 година, под одређеним условима, а спекулише се и са бројем радника Апотекарске установе „Крагујевац”, које би могао преузети приватник.

Истовремено са открићем нон-пејпера, огласиле су се опозиционе странке Заједно и Шумадијска регија, које су упозориле на могуће последице уласка приватног сектора у систем државних апотека у Крагујевцу. У заједничком саопштењу ове странке кажу да би се давањем појединих апотека под концесију нарушила апотекарска мрежа у Крагујевцу, што би довело до отежаног снабдевања лековима у приградским и сеоским насељима. То може бити ризично посебно у условима пандемије неке заразне болести, закључују стручњаци из поменутих странака који су аргументовано образложили своје тезе у разговорима за недељник „Крагујевачке” и регионални портал „Глас Шумадије”.

Ко су могући концесионари и шта ће бити с преосталим апотекама којима управља градска установа, само су нека од питања којима се још баве Крагујевчани, свесни да стране фирме интересује пре свега профит. Додуше, има и оних који кажу да су приватне апотеке боље снабдевеније, мада су им поједини медикаменти скупљи него у државним апотекама.

Модел јавно-приватног партнерства у апотекарској области већ годинама се примењује у Србији. Делимична приватизација установа или давање појединих апотека под концесију спроведени су у многим градовима, Новом Саду, Крушевцу, Ваљеву... Београдска апотекарска установа годинама се супротставља покушајима приватизације коју гурају појединци из врха власти, повезани с великим фармацеутским кућама.

Занимљиво је да се овим поводом нико из врха крагујевачке власти није огласио. Осим, председника одборничке СНС-а у Скупштини града Саше Јаћовића, који је и директор државне Агенције за лекове и медицинска средства. Државне апотеке зависе од јавних набавки и Републичког фонда за здравствено осигурање, а Јаћовић је у изјави за „Глас Шумадије”, потврдио да су ангажовани „један или више експерата да утврде какав би био ефекат концесије у Крагујевцу”. Ко је ангажовао експерте и у чије име, Јаћовићу наводно није познато, али је извесно да је неко већ почео да ради на спровођењу нон-пејпера за крагујевачке апотеке.