Sankcije Rusiji nisu u interesu EU

Veoma je teško uvesti sankcije protiv Rusije, a da to ne bude ujedno i samokažnjavanje, zaključili su u Evropskoj uniji uoči sutrašnjeg vanrednog samita u Briselu. Uvođenje sankcija Moskvi neće biti na dnevnom redu skupa posvećenog gruzijskoj krizi, potvrdio je francuski predsednik Nikola Sarkozi, inicijator vanrednog zasedanja i predsedavajući Unije.

Zvaničnici nekoliko zemalja EU javno su odbacili ideju embarga, koju je prvi pomenuo francuski ministar spoljnih poslova i predsedavajući Saveta ministara EU Bernar Kušner, kada je rekao da su neke zemlje u EU predložile sankcije za Moskvu.

Španski šef diplomatije Miguel Angel Moratinos, objasnio je u petak da „nije vreme za sankcije, nego za dijalog”, a Tajra Halonen, predsednik Finske, bila je izričita rekavši „ne podržavamo sankcije, jer će nas takva taktika zarobiti unutar začaranog kruga, odakle nema izlaska”. Ruski ministar energetike Sergej Šmatko uzvratio je uveravanjem da Moskva neće prekidati niti smanjiti isporuku nafte u EU.

Umesto sankcija, lideri 27 država članica EU razmatraće „novi okvir odnosa sa Rusijom” insistirati na poštovanju teritorijalnog integriteta Gruzije i postojećeg mirovnog plana u šest tačaka. Kremlj neće izbeći političku osudu, ali ekonomski interes EU u suprotnosti je sa pokušajem izolacije Moskve, kojim bi i Unija bila oštećena, jer je prošlogodišnji trgovinski obrt između Rusije i EU premašio 230 milijardi evra. Uniji su potrebni ruski energenti, Moskvi je potrebno evropsko tržište. Ako postoji čvrst garant dobrih odnosa Rusije i EU, onda se on nalazi u ovoj međusobnoj zavisnosti. Interesi evropskih kompanija su ogromni. Njihov udeo u energetskom sistemu Rusije iznosi 30 milijardi evra.  

Poljska, Letonija i Estonija najglasnije zagovaraju kažnjavanje Moskve, upozoravajući Brisel da je na sceni narušavanje posthladnoratovske ravnoteže i da EU ne može samo nemo posmatrati to što rade Rusi priznavanjem Južne Osetije i Abhazije. Ipak, nasuprot ovoj argumentaciji i snažnim antiruskim osećanjima na Baltiku, stoji ključni ekonomski interes zemalja Unije, među kojima su Nemačka, Francuska i Italija, zbog kojeg se sankcije sutra neće razmatrati.

Ruski premijer Vladimir Putin, kao i drugi zvaničnici Moskve, nisu mnogo birali reči dok su proteklih dana optuživali Zapad, NATO i SAD za potonje događaje u Gruziji, ali su ponešto razumevanja ipak pokazali za Evropsku uniju. Nazivali su je partnerom i dok su je kritikovali što sprovodi vašingtonsku politiku. Vladimir Čižov, ambasador Rusije u EU, često je naglašavao da „Zapad ne znači Evropska unija”. 

Moskva i Brisel verovatno ne žele pogoršanje odnosa pred nastavak tek započetih pregovora o narednom desetogodišnjem strateškom partnerstvu. Jedinstvena pozicija EU u ovim pregovorima već je dovoljno uzdrmana odbacivanjem Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj. Brisel je više od godinu dana odlagao početak razgovora o novom strateškom (u najvećoj meri energetskom) partnerstvu sa Rusijom, pravdajući to tranzicijom vlasti koja će uslediti posle ratifikacije Sporazuma iz Lisabona. Za to vreme, Moskva je uprkos negodovanju iz Brisela sklapala ugovore o bilateralnoj saradnji sa državama EU i trgovala energentima. A onda je 13. juna postalo jasno da je voljom Iraca Lisabonski ugovor odbijen, pa su ubrzo započeti pregovori posetom visoke delegacije EU Sibiru.

U sadašnjoj konstelaciji odnosa pitanje je da li će pregovori (naredna runda zakazana za 15. i 16. septembar) biti nastavljeni u dogledno vreme. Jasno je da u Uniji ne postoji apsolutna saglasnost u vezi sa odgovorom na gruzijsku krizu, kao što je nije bilo ni u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Od sutrašnjeg skupa EU u Briselu ne treba očekivati više od jednoglasne oštre osude ruskog vojnog delovanja u Gruziji i odluke Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Nemački kancelar Angela Merkel rekla je da je važno sa vanrednog samita „poslati snažan signal o jedinstvu Evropske unije”.

Brisel će prema najavama koje su u petak stigle iz Unije razmatrati uvođenje specijalnog izvestioca za Gruziju (Unija već ima zajedničkog izvestioca za Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan), a predsedavajući Nikola Sarkozi će se uputiti u posete Moskvi i Tbilisiju ubrzo po završetku samita.

Iako se Brisel zalaže za aktivnu ulogu u rešavanju gruzijske krize, njegova buduća pozicija će ponajviše zavisiti od poteza koje budu povlačili Moskva i Vašington.

Dok SAD i NATO gomilaju ratnu flotu u Crnom moru, a Rusija testira nove rakete na Baltiku, spokoja neće biti nigde, pa ni u Evropi.

Vladimir Jokanović