Guvernerka protiv stručnjaka za Balkan

Poznat kao senator koji „grize i ujeda“, Džozef Bajden (65) je dobio tiket za demokratskog potpredsednika, kako bi naoštrio Obaminu kampanju za jesenje okršaje sa ovejanim „ratničkim“ republikanskim timom. Dok su mediji razmatrali dobre i loše strane Obaminog izbora, a Klintonovi hvalili svog bliskog saradnika i prijatelja Džoa Bajdena, republikanac Džon Mekejn (72) je objavio da svoj tiket popunjava nepoznatom Sarom Pejlin (44), guvernerkom Aljaske koja je do pre dve godine rukovodila mestašcem Vasila od 6.500 stanovnika. Neočekivani izbor majke petoro dece, od kojih se najstariji sin sprema da krene na irački front, republikanski kandidat brani kao jedini pravi: „Ona će mi najbolje pomoći da se prodrma Vašington, kako bi ponovo počeo da radi za narod koji na nas računa“.

Iz Mekejnovog tima hvale se da je konzervativna Sara Pejlin „briljantno rešenje“, uprkos (zubatom) saopštenju iz Obaminog štaba da je njeno „spoljnopolitičko iskustvo ravno nuli“, ali da se zato mlada majka odrasle dece, odlično razume u - pecanje na Aljasci.

(/slika2)Prethodno su Mekejnovi pobornici tvrdili - i u tome su se slagali sa Hilari Klinton dok je lobirala za svoju kandidaturu - da crni senator iz Ilinoisa nema spoljnopolitičkog iskustva i da nije dovoljno ovejan ni čvrst da bude vrhovni komandant najmoćnije zemlje sveta.

Bajden je, kako se to u Americi ističe, čovek sa „velikim međunarodnim iskustvom“, a u svojoj karijeri dugogodišnjeg predsednika senatskog odbora za spoljne odnose često se bavio Balkanom. Za lomove i nesreće u bivšoj Jugoslaviji po pravilu je optuživao Beograd. U tome je svestrano podržavao tadašnjeg predsednika Bila Klintona, čak ga je, kako piše u svojoj knjizi „Održana obećanja“ podsticao da ne posustane. Počeo je da „se zanima“ za prostore bivše Jugoslavije još 1991. kada mu je „hrvatski katolički sveštenik pričao o srpskom nasilju u Bosni i Hrvatskoj“. Mnogo pre nego što je doneta definitivna odluka, zalagao se za američku intervenciju kako bi se „zaustavilo etničko čišćenje Muslimana u Bosni“, jedan je od inicijatora odluke za skidanje embarga na uvoz oružja u Bosni, bio je vatreni zagovornik Nato bombardovanja 1999. kako bi se iznudilo „povlačenje srpskih trupa iz Kosova“.

Na zvaničnom sajtu Džozefa Bajdena stoji da je senator iz Delavara još 1995. „nagovarao predsednika Klintona da otpočne vazdušne napade protiv srpskih vojnih pozicija na Kosovu i u Beogradu“.

„U martu 1999. predstavio sam rezoluciju koja ovlašćuje predsednika da upotrebi sva neophodna sredstva kako bi zaustavio Miloševićevo etničko čišćenje na Kosovu. Sa Klintonom rešenim na akciju, Nato je počeo bombardovanje srpskih meta 1999“, prenosi se na Bajdenovom veb sajtu citat iz njegove knjige „Održana obećanja“.

(/slika3)Ni kao kandidat za potpredsednika Bajden nije zaboravio na američke uspehe na Kosovu pa je posle predizbornog mitinga u Springfildu, gde je debitovao sa Obamom, podsetio da je „Kosovo izašlo na put nezavisnosti“ i da je „za sve u tom regionu potrebno da prihvate tu realnost i okrenu se svojoj perspektivi u ujedinjenoj Evropi“. Nedavno je kao predsednik senatskog komiteta pozvao EU i Nato da „reaguju brzo i odlučno“ na “svaki pokušaj Srbije da se poseje haos na Kosovu ili u Republici Srpskoj“. Istina, za „Vašington tajms“ je u februaru rekao da „rešavanje statusa Kosova jednostranim proglašenjem nezavisnosti nije bilo idealno“. Ali je bilo neophodno, dodao je.

Dva tandema različito misle o američkoj spoljnoj politici na Bliskom istoku, oštro se suprotstavljaju oko rata u Iraku, ali su vrlo bliski kada je kosovski slučaj na dnevnom redu. Senatsku rezoluciju usvojenu 29. marta 2007. godine koja poziva da SAD prizna nezavisnost Kosova u okviru postojećih granica, predložili su zajednički senatori Džo Bajden i Džon Mekejn. Jedan od njih od januara 2009. biće u Beloj kući, kao demokratski potpredsednik ili republikanski predsednik SAD.

Zorana Šuvaković

-----------------------------------------------------------

Bajden o Srbima

„Trebalo bi da kažemo da će biti američkih žrtava. Trebalo bi da odemo u Beograd i da izvršimo okupaciju zemlje u japansko-nemačkom stilu.”
(Na televiziji En-Bi-Si za vreme NATO bombardovanja 1999)

„Godine kršenja ruku i busanja u grudi oko budućeg statusa Kosova možda su konačno pri kraju. U nekoliko narednih meseci, umešna diplomatija da se Kosovu osigura nezavisnost mogla bi da donese pobedu muslimanske demokratije i bolju budućnost za jugoistočnu Evropu i da potvrdi da je američka moć razborito iskorišćena.

Međutim, pored moguće pobede na Kosovu postoji i sve veći rizik da će se Srbija i Rusija udružiti da tu pobedu pretvore u poraz.

Ekstremisti u Beogradu i Moskvi nadaju se - iz sasvim različitih razloga - da će Rusija vetom u Savetu bezbednosti ugušiti kosovsku borbu za nezavisnost. Ako budu uspeli, Balkan će biti još jedan izvor loših vesti u svetu prepunom kriza.”
(„Protivnici novog Kosova moraju se zaustaviti” - autorski tekst za „Fajnenšel tajms”,  2. januar 2007)

 „Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica je okoreli srpski nacionalista, ali ne drži on sve konce. On je u žestokoj političkoj borbi sa premijerom Đinđićem, koji je takođe nacionalista, ali ne i fanatik, i što je još važnije, promućuran je političar koji shvata da je budućnost njegove zemlje vezana za Zapad.

Srbija mora da prekine sa de fakto podelom Mitrovice tako što će dozvoliti desetinama hiljada kosovskih Albanaca da se vrate u svoje domove u severnom delu grada u okviru razmene u kojoj bi se hiljade Srba i Roma vratile u svoje kuće u južnom delu grada... Koštunica i Đinđić takođe moraju javno da priznaju odgovornost za ponašanje Srbije tokom devedesetih i da se izvine za njenu genocidnu kampanju na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i Bosni.“
(Bajdenov govor u Američko-albanskoj građanskoj ligi, 28. april 2002)

-----------------------------------------------------------

Zagovornica oružja

Predlog da Sara Pejlin bude kandidat za potpredsednika smišljen je kako bi se pridobile žene među biračima koje su, prema istraživanjima javnog mnjenja, spremne da svoj glas daju Obami pre nego Mekejnu, javljaju agencije.

Sara Pejlin važi za reformatora, prva je žena guverner Aljaske i istovremeno najmlađa na toj funkciji. Ona je takođe prvi guverner Aljaske rođen nakon što je ona postala američka savezna država.

Guvernerka Aljaske postala je 2006. godine prvo pobedivši na stranačkim izborima tadašnjeg guvernera, a potom bivšeg guvernera iz redova Demokratske stranke. U kampanji je najavljivala da će njeni prioriteti biti obrazovanje, javna bezbednost i transport.

U ekonomiji se smatra „fiskalnim konzervativcem”. Protivnica je abortusa i istopolnih brakova, ali tvrdi da se zalaže za ukidanje diskriminacije homoseksualaca i lezbejki.

Ona je i član Nacionalnog udruženja za vatreno oružje (NRA), moćne grupe koja lobira protiv usvajanja restriktivnih zakona u oblasti kontrole naoružanja, navodi se u agencijskim izveštajima.

Pejlinova ima imidž sportistkinje i trebalo bi da bude protivteža Mekejnu koji ima 72 godine - ona je mlađa 28 godina od njega. Takođe bi mogla da mu pomogne u pridobijanju glasova glasača demokrata nezadovoljnih neizborom Hilari Klinton za predsednika ili potpredsednika.

Sara Palin je udata i ima petoro dece - najstarije ima 18 godina, a najmlađe četiri meseca. Na takmičenju za „Mis Aljaske” 1984. godine bila je prva pratilja.

Tanjug, Beta