Vreme je za okončanje rata

„Vaše zemlje su direktne učesnice u terorističkim akcijama ukrajinskog režima, a vi ste saučesnici tih terorista”, napisao je u četvrtak bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev obraćajući se liderima SAD, Velike Britanije i zemalja EU povodom oružanog napada ukrajinskih militanata na Brjansku oblast u Rusiji.

Da li je reč o izolovanom incidentu ili smišljenoj provokaciji pred nastupajuće proleće, pokazaće vreme. Ipak, sve govori da tzv. Zapad sve manje nade polaže u moć armije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Kako, naime, procenjuju analitičari, Kijevu je ostavljeno do jeseni da oslobodi teritorije koje su u okviru tzv. specijalne operacije zauzele ruske oružane snage, ili će Zapad biti prinuđen na direktne pregovore s Moskvom, preneo je pre nekoliko dana nemački list „Bild”.

U tom smislu teku i isporuke naoružanja Ukrajini, koje bi, između ostalog, trebalo da pokažu da li je ovdašnja armija zaista spremna da ide dalje u nadigravanju s Rusijom, ili će se sve svesti na uvlačenje još ponekih zemalja (NATO) u direktan okršaj na terenu.

Ipak, na Zapadu kao da su prećutno prihvatili sadašnju graničnu liniju između dve bivše sovjetske republike ustanovljenu ratnim dejstvima. Malo je onih koji i dalje kategorički odbijaju i samu pomisao da bi četiri oblasti (Donbaska, Luganska, Hersonska i Zaporoška) u kojima se vode operacije mogle i zvanično da budu tretirane kao teritorije u okvirima ruske države.

Želja za mirom polako prevladava, kao i saznanje da je pokušaj dolaska snaga NATO-a na samu granicu evroazijskog džina bio ishitren, zasnovan na pogrešnim procenama i da će se novi svet oblikovati bez presudnog američkog uticaja. „Ukoliko bi gromoglasno najavljena prolećna kontraofanziva Kijeva propala, pritisak na tamošnje vlasti da se priklone pregovorima s Kremljom samo bi porastao”, ocenjuju analitičari.

Nekadašnja spremnost zapadnih saveznika na isporuke naoružanja sve više bledi, sve češće se i u SAD javljaju glasovi koji traže da isporučena tehnika bude plaćena i da se više ne svaljuje na leđa američkih poreskih obveznika. I pojedine zemlje zapadne vojne alijanse sve glasnije negoduju, svesne da je ratom na istoku ugrožena cela Evropa.

„Evropljani i Amerikanci u sadašnjim okolnostima ne mogu i ne žele da pruže Ukrajini čvrste garancije za članstvo u alijansi”, izjavio je nedavno nemački ministar Norbert Retgen. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc takođe su pozvali Volodimira Zelenskog da se više angažuje u pregovorima s Moskvom.

Ni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ne vidi na koji način bi alijansa koju vodi mogla još da pomogne Ukrajini i da, kako kaže, Moskva svakako dobija u logističkom ratu za privlačenje simpatija na svoju stranu.

Nekako u istom pravcu idu i komentari povodom nedavnog izglasavanja desetog paketa zapadnih sankcija Moskvi. Mnogi su spremni da ovaj potez ocene kao krajnji domet do kojeg Evropljani mogu da idu. Ne samo stoga što su dosadašnje sankcije izazvale više štete kod njihovih inicijatora nego kod onih protiv kojih su usmerene, već i zbog činjenice da potpuni prekid ekonomske saradnje dva evropska sveta jednostavno nije ni prirodan ni moguć i da bi vodio u potpunu zavisnost zapadnog dela kontinenta od SAD.

Oglasio se i Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije. Po njegovim rečima, nastupio je pravi trenutak za prekid sukoba u Ukrajini. „Druga slična prilika se možda i neće ukazati, pošto bi Rusija, u slučaju potrebe, mogla svoju ekonomiju da prebaci u ratni režim, a to bi samo doprinelo širenju sukoba van četiri sporne ukrajinske republike.”

Da li je moguće kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo i Moskvu i Kijev? Sada se već čini da – nije. Neko će morati da pogne glavu, a kako sada stoje stvari, to će biti Volodimir Zelenski. Donbas i susedne republike najverovatnije će zadržati status ostvaren referendumima u prošloj godini. S druge strane, eventualni ulazak ostatka Ukrajine u NATO, što, kako sada vidimo, nekima baš i ne ide u prilog, na prilično je dugom štapu. Čak i ako se ostvari, ova zemlja će se pretvoriti samo u još jednu američku vojnu bazu bliže Rusiji.

Predstavnik Kremlja za kontakte s medijima Dmitrij Peskov u nedavnom intervjuu je izjavio da je Zapadu odavno ponuđeno da se detaljno razgovara o pitanjima globalne bezbednosti, ali da adekvatna reakcija nije usledila. „Situacija se u međuvremenu promenila iz osnova”, objašnjava Peskov. „Čak i kad je predsednik Putin pre pokretanja Specijalne operacije formulisao mirovni predlog, koji je potom poslat u Vašington, Brisel i Beč, nije bilo prave reakcije. Da su hteli da sednu za pregovarački sto, ma koliko ti pregovori bili teški, imali bismo jasniju situaciju. Ovako, došlo se do toga da NATO kao jedinstven vojni blok više ne deluje kao oponent Rusije, već kao njen – neprijatelj”, smatra Peskov.