Време je за окончање рата

„Ваше земље су директне учеснице у терористичким акцијама украјинског режима, а ви сте саучесници тих терориста”, написао је у четвртак бивши руски председник Дмитриј Медведев обраћајући се лидерима САД, Велике Британије и земаља ЕУ поводом оружаног напада украјинских милитаната на Брјанску област у Русији.

Да ли је реч о изолованом инциденту или смишљеној провокацији пред наступајуће пролеће, показаће време. Ипак, све говори да тзв. Запад све мање наде полаже у моћ армије украјинског председника Володимира Зеленског. Како, наиме, процењују аналитичари, Кијеву је остављено до јесени да ослободи територије које су у оквиру тзв. специјалне операције заузеле руске оружане снаге, или ће Запад бити принуђен на директне преговоре с Москвом, пренео је пре неколико дана немачки лист „Билд”.

У том смислу теку и испоруке наоружања Украјини, које би, између осталог, требало да покажу да ли је овдашња армија заиста спремна да иде даље у надигравању с Русијом, или ће се све свести на увлачење још понеких земаља (НАТО) у директан окршај на терену.

Ипак, на Западу као да су прећутно прихватили садашњу граничну линију између две бивше совјетске републике установљену ратним дејствима. Мало је оних који и даље категорички одбијају и саму помисао да би четири области (Донбаска, Луганска, Херсонска и Запорошка) у којима се воде операције могле и званично да буду третиране као територије у оквирима руске државе.

Жеља за миром полако превладава, као и сазнање да је покушај доласка снага НАТО-а на саму границу евроазијског џина био исхитрен, заснован на погрешним проценама и да ће се нови свет обликовати без пресудног америчког утицаја. „Уколико би громогласно најављена пролећна контраофанзива Кијева пропала, притисак на тамошње власти да се приклоне преговорима с Кремљом само би порастао”, оцењују аналитичари.

Некадашња спремност западних савезника на испоруке наоружања све више бледи, све чешће се и у САД јављају гласови који траже да испоручена техника буде плаћена и да се више не сваљује на леђа америчких пореских обвезника. И поједине земље западне војне алијансе све гласније негодују, свесне да је ратом на истоку угрожена цела Европа.

„Европљани и Американци у садашњим околностима не могу и не желе да пруже Украјини чврсте гаранције за чланство у алијанси”, изјавио је недавно немачки министар Норберт Ретген. Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц такође су позвали Володимира Зеленског да се више ангажује у преговорима с Москвом.

Ни генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг не види на који начин би алијанса коју води могла још да помогне Украјини и да, како каже, Москва свакако добија у логистичком рату за привлачење симпатија на своју страну.

Некако у истом правцу иду и коментари поводом недавног изгласавања десетог пакета западних санкција Москви. Многи су спремни да овај потез оцене као крајњи домет до којег Европљани могу да иду. Не само стога што су досадашње санкције изазвале више штете код њихових иницијатора него код оних против којих су усмерене, већ и због чињенице да потпуни прекид економске сарадње два европска света једноставно није ни природан ни могућ и да би водио у потпуну зависност западног дела континента од САД.

Огласио се и Александар Лукашенко, председник Белорусије. По његовим речима, наступио је прави тренутак за прекид сукоба у Украјини. „Друга слична прилика се можда и неће указати, пошто би Русија, у случају потребе, могла своју економију да пребаци у ратни режим, а то би само допринело ширењу сукоба ван четири спорне украјинске републике.”

Да ли је могуће компромисно решење које би задовољило и Москву и Кијев? Сада се већ чини да – није. Неко ће морати да погне главу, а како сада стоје ствари, то ће бити Володимир Зеленски. Донбас и суседне републике највероватније ће задржати статус остварен референдумима у прошлој години. С друге стране, евентуални улазак остатка Украјине у НАТО, што, како сада видимо, некима баш и не иде у прилог, на прилично је дугом штапу. Чак и ако се оствари, ова земља ће се претворити само у још једну америчку војну базу ближе Русији.

Представник Кремља за контакте с медијима Дмитриј Песков у недавном интервјуу је изјавио да је Западу одавно понуђено да се детаљно разговара о питањима глобалне безбедности, али да адекватна реакција није уследила. „Ситуација се у међувремену променила из основа”, објашњава Песков. „Чак и кад је председник Путин пре покретања Специјалне операције формулисао мировни предлог, који је потом послат у Вашингтон, Брисел и Беч, није било праве реакције. Да су хтели да седну за преговарачки сто, ма колико ти преговори били тешки, имали бисмо јаснију ситуацију. Овако, дошло се до тога да НАТО као јединствен војни блок више не делује као опонент Русије, већ као њен – непријатељ”, сматра Песков.