Većina stranaka ne želi novu sednicu o Kosmetu

Zahtev četiri opozicione stranke, NDSS, POKS, Zavetnici i Dveri, za sazivanje posebne sednice Skupštine Srbije, na kojoj bi se raspravljalo o evropskom predlogu za rešavanje kosmetskog problema, nema podršku vladajuće koalicije, ali ni većine opozicionih stranaka, što znači da zasedanja neće ni biti. Sudeći po izjavama, nova sednica s praktično istom temom, samo mesec dana posle prethodne, nepotrebna je jer „ništa novo ne bismo čuli, a i rezultat bi bio isti”.

Poslanici su, početkom februara, uz učešće predsednika Aleksandra Vučića, dva dana raspravljali o Kosovu i Metohiji, u međuvremenu su se desili pregovori Beograda i Prištine na najvišem nivou u Briselu, što je, po predlagačima, razlog za „vanrednu sednicu parlamenta na temu francusko-nemačkog sporazuma koji je predsednik republike prihvatio”. Iz vladajuće koalicije odgovaraju da u Briselu „ništa nije potpisano, iako je opozicija tvrdila da će biti potpisano”, te da je prihvaćeno samo da se nastavi učešće u pregovorima, jer „najgore što bi moglo da se desi Srbiji jeste da bude optužena da ne želi dijalog”.

Odmah po završetku briselskih razgovora 27. februara, četiri pomenute stranke, plus Narodna stranka Vuka Jeremića, optužile su predsednika Vučića za izdaju i najavile da će uputiti poziv svim opozicionim strankama i samostalnim poslanicima da potpisima podrže zahtev za sazivanje vanrednog zasedanja, a lider Dveri Boško Obradović tražio od lidera stranaka vladajuće koalicije da se jasno izjasne podržavaju li sporazum, pošto su, kako tvrdi, to prećutali. Obradović za „Politiku” kaže da je pismo upućeno svim opozicionim i vladajućim strankama, kao i samostalnim poslanicima, a „podršku smo dobili od poslaničkog kluba Narodne stranke i samostalnih poslanika Miloša Parandilovića i Aleksandra Jerkovića”. Dodaje: „Zahtev su odbile da potpišu sve poslaničke grupe vlasti, kao i deo opozicije – poslaničke grupe Ujedinjenih oko SSP-a, Demokratske stranke, Zeleno-levog kluba i Moramo, kao i svi preostali samostalni poslanici.”

Pitali smo Obradovića šta bi novo mogla da donese sednica koju traže, s obzirom na to da je pre samo mesec dana skupština raspravljala o KiM, a on nam je odgovorio: „Izražavam čuđenje ko i zašto, bez obzira na to da li pripada vladajućoj većini ili opoziciji, može biti protiv skupštinske rasprave o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju – sudbini južne srpske pokrajine nakon prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma od strane predsednika republike u Briselu? Ovo postaje posebno dramatično ako se uzme u obzir da je nastavak razgovora između Vučića i Kurtija planiran za 18. mart u Ohridu i da bi pre toga predsednik Vučić morao narodnim poslanicima na posebnoj sednici da obrazloži šta je prihvatio u Briselu i šta planira da prihvati u Ohridu.”

Obradović kaže: „Narodna skupština nije ovlastila predsednika republike da bilo šta pregovara, prihvata ili potpisuje kada se radi o Kosovu i Metohiji, niti su to njegova ustavna ovlašćenja. Takođe, nije doneta nikakva pregovaračka platforma o KiM koje bi morala da se pridržava svaka vlast.”

Probali smo da od opozicionih stranaka, koje su odbile da se pridruže pomenutoj četvorki u zahtevu za sazivanje sednice, čujemo razloge takvog stava, ali neki se nisu javljali, drugi su obećali da će nas „pozvati kasnije”, ali nisu. Lider SSP-a Dragan Đilas, koga je, između ostalih, Obradović prozvao da se izjasni o sporazumu, rekao je na konferenciji za novinare u subotu da „Evropski plan za KiM nije dobar za Srbiju, ali besmisleno je raspravljati o nečemu što je već usvojeno i što je neminovno”. Kazao je i da je „plan u najvećoj meri posledica pogrešne politike i pregovora koje je čitavu deceniju sam vodio Aleksandar Vučić i o kojima niko ništa nije znao, a za SSP najproblematičniji je deo u kome se govori da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, što uključuje i UN”.

Rekao je i da „iako ta odluka ne zavisi od Srbije, Srbija mora da ostane dosledna stavu da ima pravo da ima negativan stav po tom pitanju”. Đilas je kazao i da je vreme da počnemo da „sagledavamo realnost da Albanci ne žele da budu deo ustavnog poretka Srbije i da se to može promeniti samo ratom”. Naglasio je: „Svi koji govore da su za to, ali nisu za rat već da se to ostvari mirnim putem, lažu svoj narod, jer i oni jako dobro znaju da je to nemoguće. A rat je nešto što nikada više ne sme da nam se desi. Na stranu to što bi to bio rat sa NATO-om koji ne možemo dobiti. Odbacivanje sporazuma koji nije dobar za Srbiju – nije dobro za Srbiju, jer bi je vodilo u izolaciju, u pad životnog standarda, nemogućnost neophodnih zaduživanja i samim tim kašnjenja i smanjenja plata i penzija, prestanak investicija…”

Samostalni poslanik Aleksandar Olenik za „Politiku” objašnjava zašto je odbio da potpiše zahtev ovako: „Nisam potpisao, niti ću, prvo zato što smo imali sednicu o Kosovu na kojoj se formalno raspravljalo o izveštaju neke kancelarije, ali suštinski, Aleksandar Vučić je izneo sve bitne i problematične članove evropskog sporazuma i o tome se raspravljalo. Nakon toga se glasalo i 154 glasa su bila ’za’. Posle toga je objavljen evropski sporazum, a kad se uporedi sa onim što smo čuli na sednici od Vučića, vidi se da je to to. Ali, neću da potpišem zahtev i zato što nikad pre nisam, pa neću ni sada, da pomognem takozvanim nedavačima Kosova da i dalje drže građane u zabludi, da ih obmanjuju, kao što rade 30 godina i to sve iz ličnih interesa. Vučić je govorio o najproblematičnijim delovima, pre svega o tački 4 i dobio 154 glasa ’za’, ne vidim zašto bismo opet raspravljali kad bi rezultat bio isti. I tok sednice bi bio isti. Ovaj put bih i ja glasao ’za’, možda i neki drugi, jer sada znamo zvanično kakav je sporazum, tako da bi sada verovatno bilo više od 154 glasa ’za’.”

Predstavnici Narodne stranke Vuka Jeremića su ne samo potpisali zahtev nego su i skoro najglasniji zagovornici nove sednice, što je vrlo zanimljivo, budući da su onu prethodnu napustili odmah na početku jer nisu hteli „da učestvuju u farsi”. Šef njihove poslaničke grupe Miroslav Aleksić optužio je Vučića za izdaju, izneo stavove NS, a onda su svi otišli, ne sačekavši Vučićev odgovor, ni reakcije poslanika SNS-a. Što je i razumljivo, budući da je Vučić podsetio na to da je baš Vuk Jeremić izmestio pregovore o KiM iz UN, a „sad traži da se tamo vrati”, te da je „Vuk Jeremić jedini srpski političar kome su se Albanci zahvalili na naslovnoj strani svojih novina zbog pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde u Strazburu, na koje se oni u svakim pregovorima pozivaju”.

Poslanici NDSS-a, Dveri, Zavetnika i POKS-a su izazvali incident na toj sednici, pa je iz Skupštine Srbije otišla najgora moguća slika uoči pregovora u Briselu. Sad, možda, to ne bi uradili, ali bismo ponovo slušali priču o „izdaji” i „rešenja” poput onih da se „Kosovo inkorporira u ustavni poredak Srbije”, da se „kategorično odbije evropski predlog”… Jedino što ni ovaj put ne bismo čuli kako bismo to uradili i kako bismo se izborili s posledicama odbijanja. Od Vučića bismo opet čuli da nikad neće priznati ni direktno, ni indirektno Kosovo i da nikad neće pristati na članstvo Kosova u UN. Ali, Vučić to ne samo što je „sto” puta rekao na već održanoj sednici nego je to rekao i u Briselu i ponavlja svaki dan u svakoj prilici.

Dačić: Apsolutna podrška Vučićevoj politici

Odgovarajući na Obradovićevu direktnu „prozivku”, lider SPS-a Ivica Dačić je za „Politiku” rekao: „Ja sam više puta javno i jasno rekao da je veoma značajno što je predsednik Vučić pokazao veliku državničku mudrost i odlučnost, mudrost da ne dovede Srbiju u poziciju da je okrive za neuspeh dijaloga, prihvatajući da se radi na implementaciji, osim onoga sa čim je jasno rekao da za njega i za Srbiju nije prihvatljivo. O tome je govorio i u Skupštini Srbije i nije došlo ni do kakvog potpisivanja nečega da bi skupština ponovo raspravljala. Apsolutno podržavamo politiku predsednika Vučića.”

Ljajić: Najgore je da Srbija napusti pregovarači proces

Obradovićeva prozivka da se izjasni, Rasima Ljajića je, kako kaže za „Politiku”, začudila „s obzirom na to da sam ja o tome govorio, pisao i davao ne znam koliko izjava”. Dodaje: „Uvek ću ponoviti istu stvar – ovo je pregovarački proces, najgore što može da se desi Srbiji jeste to da ga napusti i da bude okrivljena za propast pregovora. Da li Boško Obradović to ne zna, ja ne znam, ali apsolutno treba podržati naš tim koji pregovara. Ovo jeste novi pregovarački okvir, ništa se neće desiti i da se ovaj predlog prihvati, zato što prihvatanje znači samo nastavak dogovora oko mape puta. Ovo nije konačno rešenje za Kosovo nego rešavanje tog pitanja, sigurno je da postoji još puno prepreka, otvorenih pitanja, koja će biti predmet razgovora. Ja sam za nastavak razgovora jer zamrznuti konflikt nije dobar za Srbiju, ali nisam optimista da će se brzo naći rešenje. Nisam optimista, jer treba da se priča o nadležnostima ZSO, što je skoro nerešiv problem.”

Ljajić smatra da bismo „novom sednicom opet dobili cirkus, umesto argumentovane rasprave, zato što veći deo opozicije računa da je ovo ključni momenat da se sruši Vučić i da oni, na ovoj temi, dođu na vlast”. Dodaje: „Da postoji iskrena briga za Kosovo, svako bi rekao šta predlaže.” Na našu opasku da oni imaju predlog, samo ne objašnjenje kako da bude realizovan i šta sa posledicama odbijanja, Ljajić kaže: „Ne, oni neće da pričaju o rešenju zato što znaju da su posledice njihovog rešenja katastrofalne po Srbiju i narod. Ovo je postalo par ekselans dnevnopolitičko, a ne državno pitanje – Vučić će sad nešto potpisati, a mi ćemo tako da dobijemo temu i da ga rušimo na Kosovu, vrlo prosto. Predlog je da se vrati Kosovo u ustavnopravni poredak Srbije – dobro, ali da vidimo kako. Moramo da budemo zreli i odgovorni, da u datim okvirima i okolnostima dobijemo maksimum koji može da se dobije, a to može samo kroz pregovarački proces i ako budemo tretirani kao strana koja iskreno želi da se dođe do nekog rešenja.”