Hapšenja i pritvaranja novinara postala uobičajena pojava u Evropi

STRAZBUR – U 2022. godini, od kada je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine, najmanje 12 novinara i medijskih radnika poginulo je, a 21 je povređen tokom obavljanja profesionalnih dužnosti, navodi se u godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za promovisanje zaštite novinara za 2023.

Kako se navodi, rat se dogodio u kontekstu kontinuirane degradacije slobode štampe širom Evrope, uz značajno povećanje broja pritvorenih novinara.

U izveštaju pod nazivom „Rat u Evropi i borba za pravo na izveštavanje”, istražuju se glavne pretnje slobodi medija u Evropi i upućuju preporuke Savetu Evrope, Evropskoj uniji i državama članicama o akcijama za poboljšanje situacije.

Tokom 2022. godine, platforma je objavila 289 upozorenja o ozbiljnim pretnjama ili napadima na slobodu medija u 37 država, pri čemu su novinari bili ubijani, zatvarani, napadnuti, pravno uznemiravani i podvrgnuti kampanjama klevetanja.

Ovaj broj uključuje i upozorenja koja se tiču Rusije, jer su partnerske organizacije nastavile da prate stanje slobode medija i napade na novinare nakon izbacivanja te zemlje iz Saveta Evrope u martu 2022.

„Poslednjih godina smo videli zabrinjavajući porast napada i pretnji na novinare. Mnogi novinari su pokazali hrabrost, a drugi su platili životom pravo da izveštavaju o agresiji Rusije iz Ukrajine. Činjenica da mnogi od ovih napada ostaju nekažnjeni ugrožavaju samu osnovu naših društava”, izjavila je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić.

Pozvala je države članice da ovo pitanje shvate ozbiljno i da u potpunosti poštuju i štite prava novinara, njihovu bezbednost, kao i da spreče cenzuru i druge oblike mešanja u njihov rad.

Izveštaj platforme detaljno ispituje gušenje nezavisnog novinarstva u Rusiji i na okupiranim teritorijama u Ukrajini i sadrži posebno poglavlje o Belorusiji.

Osim novinara koji su poginuli u aktivnoj službi tokom rata, platforma je zabeležila i jednog ubijenog novinara u vršenju dužnosti – Gungor Arslan u Turskoj, u poređenju sa četiri u 2021.

Partnerske organizacije zaključuju da su proizvoljna hapšenja i pritvaranja novinara postala uobičajena pojava u Evropi. Do kraja 2022., 127 novinara i medijskih radnika bilo je u pritvoru, uključujući 95 za koje su upozorenja bila aktivna na platformi (što predstavlja povećanje od 60 odsto u odnosu na 31. decembar 2021.) i 32 novinara i medijskih radnika u Belorusiji.

Tokom 2022. godine, platforma je zabeležila 74 upozorenja o fizičkim napadima na novinare (26 odsto svih upozorenja), 41 upozorenje o pritvaranju i zatvaranju novinara (14 odsto), 94 upozorenja o slučajevima uznemiravanja i zastrašivanja novinara (32 odsto), i još 80 upozorenja o drugim radnjama koje imaju zastrašujuće efekte na slobodu medija (28 odsto).

U izveštaju se takođe razmatra i uvođenje zakona koji ograničavaju rad novinara, nadzor komunikacije, lažne vesti i dezinformacije, zloupotreba pravosuđa za kažnjavanje ili zastrašivanje novinara, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPPS), pritisak na javnost, uslužni mediji i dr.

Izveštaj odražava uporni nedostatak napretka u rešavanju 35 slučajeva napada na novinare koji su prošli nekažnjeno, od čega 26 u vezi sa slučajevima ubistava, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope, prenosi Tanjug.