Mogu li ljudi sa rezervnom državom da vode Srbiju

Iako je većina građana Srbije verovala da su na prošlogodišnjim predsedničkim izborima svi kandidati isključivo državljani naše zemlje, tek odnedavno saznalo se da drugoplasirani i trećeplasirani kandidat zapravo imaju pasoše ne baš prijateljski nastrojene nam Hrvatske i jedne od najmoćnijih članica EU i NATO Francuske.

Reč je o kandidatu koalicije Ujedinjeni za Srbiju Zdravku Ponošu koji ima hrvatsku "putovnicu" i kandidatu koalicije NADA Milošu Jovanoviću koji ima državljanstvo Francuske. Oba kandidata, dakle, državljani su zemalja koje su članice EU i NATO pakta.

Da stvar bude još interesantnija, Miloš Jovanović sa sve pasošem Francuske kao zemlje EU i NATO, predstavlja se u Srbiji kao najveći protivnik evrointegracija naše zemlje, ulaska u NATO, ali i evropskog plana za Kosovo i Metohiju iza kojeg stoji upravo njegova druga država.

Naravno, svaki od tadašnjih predsedničkih kandidata ima "dobre" lične razloge zbog kojih se neće odreći državljanstva druge zemlje, ali ih to neće sprečiti da pretenduju na vlast u Srbiji i  pokušaje da određuju kakvu bi politiku trebalo da vodi Beograd.

Ovde se može postaviti ozbiljno društveno i političko pitanje o tome mogu li ljudi koji imaju rezervnu državu da dođu u poziciju da odlučuju o sudbini Srbije. Za koga bi oni u tom slučaju radili? Čiji interes bi im bio preči? Kakve odluke bi doneli i da li bi iskreno radili u korist Srbije ili svoje druge države čije političko delovanje se često ne poklapa sa interesima naše zemlje?

U svakom slučaju, Srbija je odlučila da kandidati sa pasošima Hrvatske i Francuske završe daleko iza Aleksandra Vučića na izborima za predsednika, ali pitanje legitimiteta njihovog političkog delovanja i dalje ostaje otvoreno.