Могу ли људи са резервном државом да воде Србију

Иако је већина грађана Србије веровала да су на прошлогодишњим председничким изборима сви кандидати искључиво држављани наше земље, тек однедавно сазнало се да другопласирани и трећепласирани кандидат заправо имају пасоше не баш пријатељски настројене нам Хрватске и једне од најмоћнијих чланица ЕУ и НАТО Француске.

Реч је о кандидату коалиције Уједињени за Србију Здравку Поношу који има хрватску "путовницу" и кандидату коалиције НАДА Милошу Јовановићу који има држављанство Француске. Оба кандидата, дакле, држављани су земаља које су чланице ЕУ и НАТО пакта.

Да ствар буде још интересантнија, Милош Јовановић са све пасошем Француске као земље ЕУ и НАТО, представља се у Србији као највећи противник евроинтеграција наше земље, уласка у НАТО, али и европског плана за Косово и Метохију иза којег стоји управо његова друга држава.

Наравно, сваки од тадашњих председничких кандидата има "добре" личне разлоге због којих се неће одрећи држављанства друге земље, али их то неће спречити да претендују на власт у Србији и  покушаје да одређују какву би политику требало да води Београд.

Овде се може поставити озбиљно друштвено и политичко питање о томе могу ли људи који имају резервну државу да дођу у позицију да одлучују о судбини Србије. За кога би они у том случају радили? Чији интерес би им био пречи? Какве одлуке би донели и да ли би искрено радили у корист Србије или своје друге државе чије политичко деловање се често не поклапа са интересима наше земље?

У сваком случају, Србија је одлучила да кандидати са пасошима Хрватске и Француске заврше далеко иза Александра Вучића на изборима за председника, али питање легитимитета њиховог политичког деловања и даље остаје отворено.