Bajkoterapijom do isceljenja

Ona stvara magiju povezujući muziku, svetlost i pesak oblikovan u slike pod njenim prstima. Ona je diplomirani psiholog, pedagog i art-terapeut, koristi „Sandplay” terapiju. Snima peščane filmove, izvodi peščani performans, vodi timbildinge... Majka je dva tinejdžera Jana i Andreja. Gostovala je u raznim emisijama RTS-a... Sve je počelo specijalnim programom posvećenim životu Svetog Save.

Živela je u Rusiji, gde je rođena, Belorusiji, Kazahstanu, Italiji, a poslednjih četrnaest godina je u Srbiji. Zavolela je Beograd.

Stvarajući od zrnca pesaka simboličke peskovite oblike, Anja Kononenko je u novoj emisiji „Nekada davno” gledaocima dočarala svet nastajanja bajki, na poziv Valentine Delić, autorke i urednice u Školskoj redakciji RTS.

– „Nekada davno” je serijal koji me je zaintrigirao jer često koristim tehniku slikanja u pesku u radu sa decom i odraslima. Imam dva sina i znam koliko bogatstvo tu leži. Deca vole kvalitetno vreme sa roditeljima. Ova tehnika može da se koristi na svakodnevnom nivou. Svaka porodica može da je primenjuje kroz podučavanje, kritike... Ta ideja me je prosto oduševila i nije bilo razloga da ne prihvatim izazov.

Svaka bajka („Zlatna jabuka i devet paunica”, „Pepeljuga”, „Baš-Čelik”, „Đavo i njegov sluga” i „Devojka cara nadmudrila”), koju je odabrala autorka, ima svoje značenje i nosi poruku. 

Sa ovom serijom, tvrdi, može mnogo toga da se pokrene...

– Bajka je kod – kaže Anja Kononenko. – Menjale su se kulture i vremena, ali je bajka opstala i u sebi sačuvala najbitnije informacije o životu. Ona mališane uči kako da žive, da grade odnose, kako da razviju maštu, svoje sposobnosti i rešavaju životne zadatke.

Prema njenim rečima, u bajkama je ključ za odrastanje i sazrevanje svakog deteta.

– Mališani to prepoznaju. Vole i video-igrice koje su, takođe, na neki način bajka i mentalni trening.

Priča nam da je slikanje peskom unikatna tehnika i da je pre deset godina otvorila prvi centar slikanja na pesku za decu u Srbiji, ali da sada drži onlajn časove. Da je ova tehnika mlada i da je nastala sredinom 20. veka, a da je prvi primenjivao Ferenc Cako, slikar iz Budimpešte.

– Uvek sam bežala od crtanja jer je moj otac genijalni čovek i slikar, zahvaljujući njemu imam „visoke standarde” i nikad nisam smela da pomislim da mogu da slikam bilo šta. Od 2012. godine koristim ovu tehniku kao razvojnu i art-terapeutsku metodu u radu sa decom i porodicama.

Primećuje da je RTS angažovao izuzetne slikare stripova u emisiji „Nekada davno”. Ilustracije su bogate. Sigurna je da su se i deci dopadale jer imaju stil koji mogu da prepoznaju kroz razne crtane Marvelove superheroje i ostale junake moderne komunikacije.

– Ova emisija je plemenit potez Školske redakcije, a i poruka roditeljima da imaju podršku. Sada imamo „dragulj” pred nama koji na bezbedan način može biti od koristi i vaspitaču, i pedagogu. Kao i roditeljima koji nemaju iskustvo i znanje iz oblasti psihologije. To je potvrda – da je sve moguće.

Podseća da postoji pravac u psihologiji koji se zove bajkoterapija.

– Ova terapija leči dušu i psihu na razne načine. U zavisnosti od toga šta boli dete ili porodicu. Na primer, to može da bude bolest mašte. Što je čest slučaj danas kod dece jer koriste gotova rešenja. A to može da bude bolest samopouzdanja. To je slaba tačka oko koje se roditelji često nerviraju. Može da bude i bolest govora. Naš govor je pun teških ili štetnih reči. A sve može da se isceli kroz bajke. Da se koriguje na mekan način da dete ili tinejdžer to ne dožive kao pritisak. Da se koriguje kroz pripovedanje, kroz diskusiju, prepričavanjem bajke i kroz kreiranje bajki.

Zatim, Anja Kononenko dodaje:

– Možda ta „naša” bajka neće biti savršena kao one koje su nastale „nekada davno” u našoj književnosti. Pravila bajke su jednostavna, a samim tim što je roditelj pokušao da razume svoje dete i što je odvojio vreme za njega, to dete momentalno oseća i to već donosi terapijski efekat. Smanjuje napetost, anksioznost, osećaj samoće ili jaz između generacija. Tako da mislim da četiri epizode koje je Školska redakcija snimila mogu da budu jako lekovite za decu, a mogu i da pokrenu nove kreativne programe.

Na kraju, važna napomena Anje Kononenko:

– Život je igra i treba znati kako je igrati!