Dodik traži da Vlada RS sprovodi zakon o imovini

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Jedan narod ne može ni u kojem slučaju da bude lišen vlastitih sredstava za život”, navodi se u pismu koje je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio Vladi RS.

U pismu je od izvršne vlasti tog entiteta zatražio da pripremi dokumenta koja će poslužiti za raspravu u Skupštini RS u vezi s pitanjem državne imovine.

„Smatram da je neophodno zadužiti sve državne organe uprave da dosledno primenjuju akta Narodne skupštine i Vlade RS”, naveo je Dodik u pismu Vladi RS. 

Reč je o problemu raspodele državne imovine, to jest o odluci Ustavnog suda BiH da privremeno obustavi primenu Zakona o nepokretnostima RS. Zakon sličan tom je već jednom ukinuo Ustavni sud, a postoji sumnja da će isto uraditi i s ovim zakonskim rešenjem. Po tonu Dodikovog pisma izgleda da postoji namera da se postupa po Zakonu o nepokretnostima, uprkos njegovoj suspenziji.  

Dodik u pismu navodi činjenice iz kojih proizlazi da je nadležnost za imovinu isključivo na entitetima.

„Unutrašnja struktura na koju upućuje Ustav BiH su dva entiteta i onaj nivo zajedničkih organa koji BiH kao državu određuje isključivo u spoljnim odnosima, a skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima”, navodi on u pismu.

Na Dodikovu urgenciju odgovorio je predsednik Vlade RS Radovan Višković, koji je rekao da Dodik koristi svoje ustavno pravo u kojem traži od vlade da se izjasni o teškim napadima na Srpsku, poput poslednjeg o pitanju imovine.

„Pismo Dodika je samo jedna korespondencija na nivou predsednik–vlada, a onda Vlada RS ide prema Republičkoj upravi za geodetske i imovinskopravne poslove i lokalnim samoupravama, te Pravobranilaštvu RS”, pojasnio je Višković.

On kaže da je to „sled poteza koji su ranije dogovoreni”.

„Svi mi koji predstavljamo institucije Srpske imamo identičan stav kad je reč o pitanju imovine. Želimo da ostavimo trag u pisanoj formi i poručimo svima onima koji napadaju Srpsku da ćemo koristiti sva svoja ustavna i zakonska prava. Ustav BiH je decidan i tačno su nabrojane nadležnosti BiH u kojima se ne spominje imovina”, istakao je Višković i napomenuo da imovina pripada entitetima, odnosno Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Ovim problemom bavio se i profesor Ustavnog prava Milan Blagojević. On poseća da je Kontakt grupa, koju su činili predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Rusije, u julu 1994. izradila predlog o političkom ustrojstvu BiH i razgraničenju u srazmeri od 51 prema 49 odsto, koji je u septembru te godine rezolucijom potvrdio i Savet bezbednosti UN, što je godinu dana kasnije verifikovano Ženevskim sporazumom, a potom u novembru 1995. godine i Dejtonskim sporazumom. To, kaže on, govori da je RS u dejtonsku BiH unela svoju teritoriju. 

„U tome se, dakle, ogledaju smisao i značenje reči iz preambule Ustava BiH kojima se poziva na osnovne principe iz Ženevskog sporazuma, a time i na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN broj 942, koja je u osnovi teritorijalnog razgraničenja između Srpske i FBiH”, pojasnio je Blagojević i zaključio da te činjenice govore da svaki od entiteta u BiH ima svoju teritoriju.

„A to u konačnom znači da šume, reke, zemljište ne mogu biti predmet uređivanja zakonima na nivou BiH, već isključivo zakonima koje donose entiteti, svako u granicama svoje teritorije, jer se te šume, reke, zemljište i druga prirodna bogatstva nalaze na entitetskoj teritoriji”, navodi on.